Анали Правног факултета у Београду

431

НЕКЕ СУБЈЕКТИВНЕ АСОЦИЈАЦИЈЕ ¥3 ЈЕДАН ЈУБИЛЕЈ

Било je код нас, наравне, још правника који су добро познавали развој правке науке и праксе. Било je, затпм, доста правника који су с друге стране веома много учинили да се изналазе и развијају нови, соиијалистичком друштву потребни правки принципи. Међутим, миелнм да je веома мали број оних који су знали и једно и друго, који су веома добро познавали раније правне системе и одговарајућу правку нраксу те који су, на таквој бази, умерли да креативно усмеравају стварање и развој нове правне праксе, онога што бисмо могли звати содијалистички правни систем. Што се мене тиче, мислим да се у врху листе таквих имена у нашој друштвеној заједиици мора наћи и име Милана Бартоша. Тешко би, наравно, конкретно било одмерити читав тај допринос овакве личности овоме историјском процесу, али за овакав један закључак, за овакво сведочење мислим да су основа већ деценпје једнога стваралачког рада, који се свакодневно и у многим аспектима потврђивао и доказивао. Такав човек je могао бити потребна мера разрешаваньа противречности, која се одвијала на линији с једне стране конзервирања и глорифмковања старога а с друге стране нереалног и секташког форсирања новога. Да би био мера и арбитар у разрешавању такве противречности, човек мора имати много знања, много стручности, много смисла за ново. Чесхо, такав човек je морао имати и много смелости и храбрости jep се требало изложити опасности напада са обе стране од оних који су било из којих разлога, тежили одржавању старих односа и инструмената али и од оних који су, с друге стране, опет било из којих разлога, практично сматрали да се нужне историјске фазе развоја могу „прескочити или наредбама изоставитп’ (Маркс). Годинама сам и сам био не само посматрач већ на одреБени начин и учесник овога судара, овога процеса. И могу рећи да сам годинама све више утврђивао овакво уверегье да су нам управо такви људи као што je професор Милан Бартош били изванредно значајни и корисни, да су они изванредно много доприносили адекватном развоју новог југословенског правяог система. Као сведок бих могао овде рећи и то, да сам годинама имао прилике, свакако и среће и части, да се макар повремено налазим у близипи професора Милана Бартоша. Морам рећи да сам управо у гьему, поред још неколициие других наших истакнутих правника, тражио меру па и коректуру рецимо својих погледа и ставова, за ко je ми се чини да су више били на линији ове друге тенденције о којој напред говорим да се затрчи, да се истрчи. Верујем да je то случај и са бројним другим нашим правницима са факултета и из разних правних и сличних служби и институција. Морам, до душе, подвући да сам све до данашњег дана у својој психологији задржао извесне елементе поштовања студента према професору, што ми je остало усаВено join из времена студија и чега се не могу ослободити. Огромни ауторитет професора Бартоша остаје усаЬен у нама, његовим бившим студентима и поред промена које су касније наступила. Сви ми, ньегови бивши студенти, на неки начин и данас се осећамо као његови „ђаци”. Чини ми се да je ту пресудан ипак ауторитет који je заснован на знању и умењу jep то, наравно, није случај када je реч о неким другим, који су такође били наши професори. Нама се и данас просто чини да професор Милан Бартош такорећи све зиа! Међу