Анали Правног факултета у Београду

452

АНАЛИ ИРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ног права или они за чији je предмет и цил> заинтересована меВународна заједница у целини „треба да буде отворени уштверзалном учешћу"( 2 ). Рад Уједињених нација на пол>у кодификације, а нарочито прогресивног развоја правила меВународног права у материји специјалних миси ja непосредно je везан за допринос професора Милана Бартоша, који je као истакнути јутословенски правник у својству дутогодшшьег члана Комисије за међународно право учествовао у свим фазама рада на доношењу правних правила о специјалним мисијама. Он je у оквиру иницијативе Југославије у Уједињеним нацијама на кодификацији дипломатских односа и имунитета, у личном својству дао касније у Комисији предлог за проучавањем и ad hoc дипломатије, истичући њен значај за праксу држава;( 3 ) а као специјални известилац Комисије изврпшо истраживања ове установе савремног дипломатског права; и, на крају, учествује при усвајању Конвенције у Генералној скупштини, у Шестом (Правном) комитету, на XXIII и XXV заседању Генералне скупштине, у својству експерта-консултанта Скупштине( 4 ). Целокупна активност Уједињених надија на проблематици специјалних мисија може се сходно методима којима универзална организација служи у доношењу правила меВународног права, поделити на две фазе. Прва фаза односи се на рад Комисије за меВународно право ко ja je као стручно тело проучавала и припремила нацрт конвенције (1967 —1969), док друга фаза представља рад Генералне скупштине односно њеног правног комитета (1968 —1969) који се за ову прилику претворио у законодавно тело и испитао, проучио и утврдио текст будуће конвенције, који je Генералка скупштина прихватила на својој 1825. пленарној седници. О постигнутом резултатима Уједињених нација у овој области кодификације меВународног права на систематски начин писано je у нашој литератури( 5 ). Услед тога, изгледа да би овом приликом било корисно указати само на нека питана из ове проблематике, као на: а) границе рада уннверзалне организације на ad hoc дипломатији, посебно на специјалним мисијама; б) поједина решења усвојена за неке од правних проблема који су постојали у овој области меВудржавних односа, и, на крају, в) на карактер усвојених правних правила унетих у Конвенцију о специјалним мисијама (1969). II Специјалне миснје, као облик ad hoc дипломатије прсдстављају најстарији, у суштини први облик општења меВу државама( 6 ). Кроз цело-

(2) Пул текст Конвенцпје и Протокола објављен je у Спољнополотичкој документацији, 1, 1970, стр. 3—14. Конвенција садржи педесет и пет чланова, а Протокол девет чланова.

(3) Yearbook of the International Law Commission, 1967, Voi., p. (338 Mtg.).

(4) Тачка 5. Резолуције 2273 (XXII) од 15. децсмбра 1968.

(5) На пример, Милан Бартош, Кодификација правила о специјалним мисијама; Рад Генералне скупштине YH на припремању Конвенције о специјалним мисијама и Конвенцнја о специјалним мисијама, Међуиародни проблеми, 1, 1968, 1969, 1970.

(б) Тако су у на j стари јој индијској књизи Риг Веда за коју се сматра да потиче 2.500. г. пре наше ере горори о ad hoc мисијама као једином начину општења међу индијским дожавама. Joseph Chaco, India Contribution to the Field of International Law Concept, Recueil des Cours, La Haje, T. 93, 1958/1, р. 126.