Анали Правног факултета у Београду

ПРАВНИ АСПЕКТИ ПРОБЛЕМА ЗАГАЂИВАЊА ВОДА (УПОРЕДНО-ПРАВНИ АСПЕКТ)

I После дњих година дат je са многих страна и у многим земљама знак на узбуну због константно растућег и све већег претећег зла загађивања околине, а нарочито загађивања ваздуха и воде. И наша, нарочито' дневна штампа, том проблему посвећује доста простора. Скоро свакодневно у нашој штампи могу се прочитати вести о загађивању река и језера отпадним водама из фабрика и градских канализаЦија^). (*) Основу чланка нредставља (реферат одржан на IV међународној конференцнјн „Наука и друштво" (~Наука, човек и његова околина), одржане у Херцег-Новом од 3. до 10. јула 1971. године.

(i) На пример, у „Вјеснику" од 29. маја 1971. године наводи се да je настала узбуна ~уз ријеку Карашицу због тамањења живота у воли отиадним састојцима кудељаре у Чунковцима. Валповачки центар спортских риболовних друштава иницирао je покретање кривичног поступка", .Прекипело je када je 13. овог месеца наступила врућииа и поново се почео ширити смрад из Карапшце, површином реке пливале су големе количине ошамућене и већ угинуле рибе". Y истом дневном листу наводи се да je Језеро Палип код Суботице толико загађено да нестаје флоре и фауне и да je због тога било потребно да се Палић привремено исуши и да се изврши чипгћење језера од мул>а, с тим да се забрани и изливање огпадних вода, односно да се отпадне воде пре пуштања језера морају пречистити. Услед скоро неконтролисаног изливања отпадних вода у Саву и Дунав и ове реке су постале толико загађене, да су санитарии органи морали да упозоравају грађане да се или не купају или, односно уколико се купају, да треба да пливају затворених уста и при изласку из воде да одлазе обавезно под туш (~Политика" од 1. јула 1971. године). Према подацима објављеним у „Политипи" од наведеног датума у сваком кубном сантиметру воде Саве има и до 200.000 различитих клица. а код Панчевачког моста и у Земуну у кубном сантиметру воде Дунава je пронађено више од 240.000 клица и бактерија. Y извештају екипе која je вршила бактериолошка нспитивања стоји: ~Коришћење воде Дунава у рекреативне сврхс доведено je у питаlье jep бактериолошка загађеност воде на свим токовима представлю потенцијалну опасност за здравл>е л>уди". Y иностранству се све више поклања пажња проблему загађиваиа река и настоји се да се путем уграђивања одговарајућих филгера и уређаја за пречишћавање отпадних вода загађивање река сведе на минимум. Према Једној нозпнској вести („Политика", од 7. јула 1971. године) за Рајну као једну од највећих река везане су многе романтичне представе. Насупрот томе нажила je река Рур из истоимене индустријске области,, готово увек као „црна река". Али чињенице изгледају сасвим друкчије; од пловидбе и индусггрије вода Рајне се све више aarabyje, а Рур je једна од најчистијих река и садржи данас мање отровних супстапца него на пример реке које протичу кроз плодне виноградске пределе, односно Мозел, Некар и Мајна. \гл>ени рудници у Рурској области (од 127 рудника каменог углю обустпвило je производњу у 71 у току последњих 15 година) гроше огрсмне сумзза одржавање чистоће реке. Године 1969. утрошено je 55 милиона марака за реку Рур, 1970.