Анали Правног факултета у Београду

475

ПРАВЫЙ АСПЕКТИ ПРОБЛЕМА ЗАГАБИВАЊА ВОДА

не постоји непосредна несташица воде, ипак се намеће потреба њеног очувања још са садашњим тренутком и то на плану квалитативное односно квантитативное очувања воде. Нарочито се данас осећа несташица квалитативне воде у индустријализираним и великим урбанизованим насељима. Y Француској на пример, критична ситуација у поеледу снабдевања водом постоји у источним и северним департманима, у Немачкој у Рурској области, исто тако и у Белеији и Холандији проблем несташице воде прети општем економском развоју. Иако je несумњиво да л>уди данас не познају потпуно тачно све расположиве резерве подзеиних вода, ипак ни те резерве нису неиецреше. И стоеа се већ и данас поставља проблем преношења воде из једне области у другу, а што ће убудуће још више долазити до изражаја. Стога се у многим земљама појавл>ује потреба за сагледавањем резерви воде, а нарочито се истине у први план потреба сазнавања приближних количгша подземних вода, које би се могле користити убудуће. Због латентне опасности несташице воде, предузете су многобројне студије и истраживања, са циљем да ce пронађу нови извори воде путем вештачких сред става, као што су експлоатација глечера, изазивање вештачких киша, смањивање испаравања, процес десанилације морске воде, и др. Потроппьа воде непрестано расте. Y Сједињеним Америчким Државама просечна годишња потрошња воде по становнику износи 1.200 м 3 , док у Француској статистике показују да потроппьа воде износи по становнику до 500 м 3 годшшье. Y ове количине урачуната je јавна дистрибуција вода у градовима, као и потрошња воде од стране индустрије и пољопривреде. Нарочито поједине врсте индустрије захтевају велике количине воде за производњу одређених произвола. Истине се и то, да бистра вода из потока, река и језера, као и мирне воде великих река представљају најпривлачније елементе туризма, јер такве воде улепшавају градове, дају им смисао и ритам. Проблеми у вези са загађивањем вода нарочито су дошли до изражаја на Конгресу Међународног удружена за дистрибуцију воде који je био одржан 1964. године у Стокхолму и на коме je на једнодушан начин била изражена бојазан у погледу континуиране деградације квалитета површинских вода које су неопходне за снабдевање л>уди. Стога je као jeдини одговор дошао закључак о борбе против загађивања вода. Потребно je зауставити процес деградадије вода и вратити води њене природне квалитете. II Таено je да превентивне и друге заштитне мере које треба да се предузимају против загађивања вода нужно морају да се ослањају и на средства правне природе. Y све већем броју чују се гласови да мере законодавног характера могу знатно допринети у борби за заштиту квалитета вода, спречавања ньиховог загаВивања. Међутим, познато je да интервенција законодаваца у циљу спречавања загађивања вода није сасвим нова,