Анали Правног факултета у Београду

476

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

јер су још у средњем веку цредузимане законодавне мере (овде се има у виду Закон енглеског Парламента из 1388. године, који je забрањивао загаВивање Темзе и њених притока), односно законодавне мере из епохе нешто ближе нама (као што су одговарајуће одредбе шведског закона из 1737. године). МеВутим, први закон за који се може рећи да je имао у виду предузимање савремених мера против поменутог феномена јесте енглески Закон из 1876. године. Иако су корени законодавне интервенције у погледу борбе против загаВивања воде прилично дубоки и потичу још из средњег века, ипак се истине да правка основа у погледу заштите вода варира, с обзиром на поједине землю и да у том погледу до данас не постоји заједнички поглед на решавање тих проблема, што je свакако за жаљење. Ове разлике проистичу највећим делом из различитости политичких, економских и административних система поједшшх земаља, као из чшьенще да законодавство на различите начине третира такве воде (јавни домен или приватни домен). Док су поједине земље донеле нове законе и поједине прописе који задовољавају садагшье захтеве науке и технике у погледу борбе против загаВивања воде, друге земл>е у вези с тим имају застареле правне прописе који нису способни да одговоре садаппьим потребама у вези са проблемой борбе против загађивања вода, док најзад постоје и земље које нису донеле никакве правне прописе у овој материји. Исто тако се запажа да су одредбе садржане у правним nporaicmia које допуштају борбу против загађивања вода хетерогене и* дисперзиране, јер су оне донете са ограничении дејством. Због нејединственог законодавства појављује се и пролиферација средстава, поступака и санкција које су врло лоше прилагођене циљу који треба да се постигне. Дисперсија прописа у погледу борбе против загаВивања вода свакако да je од штете по јединство акције и ефикасност борбе против загаБивагьа вода, која се неспорно мора свести на заједнички план свих земаља. Дешава се и то да je одсуство јединственог надионалног закона у извесној мери компензирано локалним прописима који важе на одреБеној административној територији, а што доводи до неједнакости порми, ко je не могу увек да се оправдају објективним локалним условима или, пак, чињеницом да на једном подручју постоје извесне правне норме, док на другим подручјима нема никаквих правних пормн у том погледу. Поједине землю су уочиле штетност непостојања јединственог закона у борби против загађивања вода и због тога су оне и донеле нове законе у току последњих неколико година (као што je, на пример, Финска, Француска, Јапан, Пољска), док je Холандија вршила припреме за израду новог закона. Као што je познато Југославија je такоБе донела релативно нов Основни закон о водама 1965. године, који ће престати да важи 31. XII 1971. године на основу Уставпог закона о примени Уставних амандмана XX — XLI („Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/71). Међутим, истиче се исто тако и чшьеница, да и на ј боли закони и други правни прописи могу да остану мртво слово на хартији, ако се не предузимају мере за њихову примену. Дешава се и то, да се донесе веома добар закон, да се у почетку примењивања тог закона предузимају све мере ко je су гьиме предвиБене, али да се доцније акдија успава и да за-