Анали Правног факултета у Београду

ПРАВЫЙ АСПЕКТИ ПРОБЛЕМА ЗАГАБИВАН.А ВОДА

477

кон yfee Y летаргију. Истине се да je ово скоро опшха појава и да закон мало по мало у току своје примене губи своју првобитну строгост. Да не би дошло увек до ових појава, сматра се нужним да управни органи и -сами буду прожети убеђењем о потреби стриктне примене Закона и других прописа у вези са поменутим проблемом. Сматра се да постоји опасност старења једног закона. Тако je, на пример, професор Јарошински (Пол>ска) истакао мишљење, да би било пожељно установит принцип, да сви закони који се односе на административне проблеме морају бити ревидирани сваких пет година. Уз резерву да би ревизија била ограничена само на законе који регулишу проблеме са техничког аспекта, при чему се има у виду невероватни прогрес примењених наука и да би период обавезне ревизије требало да износи 10 година; сматра се да би овај принцип требало да буде усвојен нарочито на подручју законодавства које се односи на заштиту вода против загађивања. Истине се и то да има земада у ко ј има се води рачуна о развоју друштвених захтева, техничког прогреса и о недостацима који су уочени у примени позитивних правних прописа и да се из тога извлаче последние, које имају за резултат доношење нових законодавних аката. Наводи се пример Велике Британије у којој je Закон из 1951. године о превентивним мерама против загађивања вода био допуњен, апстрахујући друге законодавне текстове, новим Законом из 1961. године, који je имао у виду искуства стечена за време примене ранијег закона. 111 1. Органи управе надлежни за борбу против загаћивања вода. —Сматра се да се борба против загађивања вода не може замполита без интервенције државних управних органа. Што се тиче надлежностн органа управе, основне идеје важећег законодавства манифестују се на следећи начин: а) на нивоу централних органа постоји централни орган коме су додељене надлежностн ко je су заједничке за проблеме борбе против загаЬиван>а вода, или je, пак, реч о органу који je само овлашћен да координара активност различитих министарстава, од којих се свако бави једним од проблема а према својој надлежностн; б) на гшвоу регионалних органа постоје специјализовани органи одговорни за све проблеме примене закона, а снабдевене каткада и полуаутономним овлашћењима. Ови органи делују уз учешће представника локалних колективитета, индустријских грана и добровољних заинтересованих асоцијација итд. и уз учешће консултативних комитета састављеннх од представника различитих трупа корисника вода. Међутим, истине се да има земаља код којих надлежност управних органа у метерији борбе против загађивања вода није организована на нивоу централних органа. То je, на пример, случај са Холандијом. Исто тако различитост у компетенцијама појединих органа управе појављују се и у другим земљама, као што je случај, на пример, са Шведском. Ова различитост je нарочито велика у Францу ској.