Анали Правног факултета у Београду

485

ПРАВНИ АСПЕКТИ ПРОБЛЕМА ЗАГАБИВАЊА ВОДА

У пракси, међутим, органи водопривредне инспекције истину, да je мали број предузећа изградио потребив уређаје за пречишћавање вода.С 2 ) Проблем у вези са неизвршавањем законских нареВења за уграђивање постројења за пречишћавање отпадних вода није само присутан у СР Дрној Гори већ и у свим осталим нашим републикама. Y Бугарској контрола у погледу примене прописа о загађивању вода није ретулисана самим Законом о заштити ваздуха и воде од загаћивања, већ je то питање препуштено да буде регулисано правилником, који je донет на основу члана 25. поменутог Закона. Закон je само у последу контроле предвидео да Министарство народное здравља и социјалне заштите спроводи санитарку контролу у последу заштите чистоћа вода. V 1. Осракиченост простора не допушта нам да се упустимо у разматрање свих области правног аспекта проблема засађивања вода. Било би веома интересантно расправити и проблем санкдија за случај прекршаја норми које забрањују засађивање вода, проблем срађанске одсоворности, као и проблем засаВивања вода на меБународном плану. МеВутим, свако од ових питана може битн предмет посебне студије. Стоса смо се овде уславном задржали на тзв. јавноправном аспекту проблема засаВивања вода и то са следишта унутраппьес права појединих земал>а. Већ смо истакли да нарочито сложена ситуација у вези са проблемой борбе против засаВивања вода наступа у федеративним државама, у којима je члановима федерације препуштено да у ширем обиму својим прописима ресулишу питање борбе против засаБивања вода. Тешкоће које у овим земаљама настају састоје ce y непостојању одсоварајућих норми у свим чланицама федерације, као и у атомизирању прописа који ресулишу ситање борбе против засаВивања вода. Све то чини да je нравна ресулатива у оваквим земљама недовольно ефикасна и да збос тоса настају тешкоће како у оквиру правнос поретка саме такве државе, тако и на међународном плану.

(2) Нека нам овде Суде допуштено да цитирамо извод из једне новинске вести („Политика" од 18. V 1971. г.), у којој се између осталог каже: „Повод овим редовима je једна скорашња расправа о заштити вода од индустријског загађивања, вођена у Привредиом већу Скушытине Црне Горе. На том скупу, још једанпут се чудо: да je од свих река у Цриој Гори оста. va незагађена још једино Тара, да je Лим од Иванграда до Бијелог Поља практично мртва река, да у Црној Гори данас нема ни једног постројења које има ypebaje за пречишћавање соде. Још једном ce чуо вапај једног броја стручних л»уди о неопходиости потпуме заштите Таре, те како они рекоше у Европн последње чисте и тако дивне реке. Упозорили су да je последњи час за акцију, jep се ускоро nynrrajy y рад рудник и флотација у Мојковцу, а питанье заштите Таре од одпадних вода још није решено. Са скупштинске говорнице такође je речено да je на osaj начин прекршено десет закона и повређено четири устава република кроз које Тара тече и југословенски). Наведоше и пример како су се сбраћали Републичком јавном правобраиилаштву, али су добили одговор да иегова надлежност почиње оног тренутка кад се река загади. (А шта ли чекају са Лимом?). На истом месту, иза скупштинске говорнице чула су се и оваква мишљења: да je Мојковцу кориснији рудник него Тара, да се не може развијатн индустрија, а чувати река".