Анали Правног факултета у Београду

486

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Y Југославији je до нових уставних амандмана био у важности савезни Основни закон о водама („Службени лист СФРЈ”, бр. 13/65), који je регулисао, поред осталог, и питање борбе против загађивања вода. MeБутим, доношењем нових уставних амандмана престаће важност поменутог савезног закона (31. XII 1971. године), с тим што ће ова материја бити препуштена републикама и покрајинама. Мишљења смо да ће овакав начин регулисања матери ј ала о водама изазвати низ тешкоћа, нарочито у вези са спровоБеаем борбе против загаВивања вода. Већи број река тече кроз територије двеју или више република, па ће се појавити низ спорних питана у вези са средствима која треба применити у борбн против зага Бивања вода. А ти проблеми ће, несумњиво, као последица брзе индустри јализације наше земље, постајати све акутнији, што Be свакако стварати тешкоВе свим тим прибрежним републикама. Стога нам се чини да je било целисходније, да се матернја о водама, као и питање борбе против загаВивања вода, регулнше савезним законом. Овакав предлог смо и учинили и у дискусијама о новим уставним амандманима. Осетљивост проблема који се појављују у вези са борбом против загаБивања вода биВе потенцирана чшьеницом, да Be се појављиватн ризличити прописи по овим питањима, што Be, чини нам се, join у већој мери компликовати проблеме борбе загаВивања вода, који су у пракси и без тога веома сложени. 3. При свем том тешкоВе ове врсте могу се превазићи путем договора и споразумевања заинтересованих република. Свака република je несумњиво заинтересована за спровоВење борбе против загаБивања вода на својој територији. МеБутим, далеко озбиљније сметње за успешно спровоВење борбе против загаБивања вода се састоје у ванредно скупим постројењима ко je би поједина индустријска предузеВа, чије отпадне воде загаБују реке, била дужна да награде ради пречишВаваььа отпадних вода. На те сметње се такође наилази и у вези са изливањем отпадних вода из градске канализације. Постројења за пречишћавање отпадних вода у неким индустријама, према извесним подацима, коштају исто толико, колико и читаво индустријско предузе&е. Због тога се и водопривредна инспекција, при вршењу надзора над спровоБењем прописа, налази у ванредно тешкој ситуацији, с обзиром да се налази пред дилемом: или забранити рад индустријског предузеВа које није изградило одговарајуВа постројења за пречшнВавање отпадних вода, или допустити рад таквог предузеВа, а то значи дозволити да се настави са загаБивањем вода. Често су органи, под политичким, социјалним и другим притисцима, немоВни да спроведу јасне npomice о спречавању загаВивања вода, тако да толершпу и дал>е рад таквих индустријских предузеВа. Стога je неусмњива чшьеница, да проблем не лежи само у доношењу одговарајуВих правних норми, веВ у тачном и доследном спровоВен>у донетих правних прописа. С обзиром на озбиљност овог проблема, његовом решавању треба да поклони пажгьу читана друштвсна заједница и да се отклањање узрока загаБивања вода планира на дужи временски период. Битно je, меВу-