Анали Правног факултета у Београду

494

АНЛЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

конодавног характера, нема само академски значај. С једне стране, одредбе садржане у Декларации о правним начелима нису истоветне оним садржаним у Уговору о космосу; с друге, број држава које су ратификовале досад усвојене уговоре легислативног характера ман>и je од броја држава које су гласале за одговарајуће резолуције Генералне скупштине, тако да се поставља питагье у којој je мери један број држава везан постојећим космичким правом. Интересантно je да je у току расправљања о обавезности Декларације о правним начелима, дакле резолуције Генералне скупштине Уједињених нација, дошло до заузимагьа ставова, како на меБувладином плану( 42 ) тако и у теорији(“) који се, иначе, не заузимају тако лако у односу на резолуције овог органа уопште. Овом приликом, ваља се сложити с Јшшљењем професора Бартоша који je, остављајући по страни политичку снагу резолуција Генералне скупштине, стао на становиште да „препоруке могу послужити само као доказ о нравном схватању оних члашща ко je су их подржале’Ч 26 )- Уколико je реч о једногласно усвојеним резолуцијама, могло би се прихватити и становиште да оне имају снагу општих начела прихваћених од „просвећених” народа. „МеВународнн обичај, као доказ опште праксе која je прихваћена као право тг — да се опет послужимо формулацијом члана 38. Статута МеВеународног суда извор je космичког права исто онако како што je то у меВународном праву уопште. Основни моменат који овом приликом треба имати на уму јесте, с једне стране, чињенида да се од самих почетака истраживања и коришћења космоса пришло стварању писаннх извора права резолуцијама Генералне скупштине Уједињених нација и меВународним уговорима —а, с друге, да космичко право, у пореВењу са општим правом, као и осталим специјализованим гранама тога права, има веома кратак историјат. Да би се, пак, могло говорити о постојању обичајног права, потребно je да се испуне следећи услови: дуготрајна прайса, општа примена, и свест да се на одреВени начин поступа због тога што се сматра да се ради сагласно праву( 27 ). Изгледа да je могуће тврдити, без обзира на различита мшпљења у теорији о томе колико треба да je дуготрајна пракса да би се могло говорити о постојању обичајног права, да петнаестак година делатности у космосу, у пореВењу с дужином настајања правила обичајног права, не значи много. Друго, мада постоји мишљење да „иако je обично много лакше утврдити постојање обичајног меБународног права у случају позитивних аката, не постоји никакав разлог да се одбади могућност стварања обичајног права путем негативне праксе”(- 8 ) било би исувише смело

(24) Видети, нпр., UN Doc. A/AS. 105/C. 2/SR. 16—28, ставовн представника Италије и Велике Бриганије.

(25) Нпр. Чепров, Правовое регулирование дејатељности в космическом пространстве, у Збирки „Космос и международное сотрудничество" (ед. Жуков), Москва 1963, стр. 50. International Law Association Report of the Fifty-First Conference, Tokyo 1964, pp. 630; 666. Jenks. The Evolution of Space Law Continues, у Збирци » Mélanges offerts à Juraj Andrassy* (ед. Владимир Иблер), Nijhoff, The Hague, 1968, p. 139.

(20) Бартош, on. цит., стр. 113.

(27) Бартош, on. цит., стр. 94 —95. (28) Tunkin , Co-existence and International Law, » Recueil des Cours«, 111/1955, p. 11.