Анали Правног факултета у Београду

493

ИЗВОРИ КОСМИЧКОГ ПРАВА

мос( 18 ) да би, крајем прошле године, дошло до усвајања Конвенције о међународној одговорности за штету проузроковану објектима лансираним у космос! 19 ). Наведена три инструмента су, без сумње, извори самог космичког нрава „у значењу облика у којима се појављују оне норме које данашве меВународно право признаје као обавезне правке норме”( 2<) ). То су по форми, садржини и интенцијама међународноправни инструменти који се, штавише, могу сврстати у категорију _меВународних уговора легислативног карактера. Y изворе космичког права, даље, могу се убројати и меВунарОдни ’многострани уговори који се само једним делом односе на проблематику истраживања и коришћења космоса, као што je то уговор о забрани експеримената нуклеарним оружјем у атмосфери, космосу и под водом, закључен 1963. године, а и правилници МеВународне уније за телекомуникације од 1964. године о телекомуникацијама у космосу. Сви ови меВународноправни инструменти су од ширег знача] а по томе што им je цил> да регулишу понашање субјеката меВународног права у истраживању и коришћењу космоса почев од најопштијих начела садржаних у Уговору о космосу, па до уско техничких правила ко ja се налазе у наведении правилницима МеВународне уније за телекомуникације. Када je реч о уговорима „било општим или посебним” како je то формулисано у члану 38. Статута МеВународног суда поставља се и питање места осталих меВународних споразума, двостраних и вишестраних, у изворима космичког права. Ту се налазе споразуми као они о оснивању Глобалног система комуникадија путем сателита, \ Европске организације за космичка истраживања; Европске организације за израду ypeßajà за лансирање космичких летелица( 21 ), али и двострани споразуми о сасвим уским аспектима истраживања и коришћења космоса! 22 ). Када je реч о овим споразумима, треба констатовати, пре свега, да они нису резултат намере стварања правних норми о понашању у космосу него им се садржина највећим делом исцрпљује у обезбеВивању једне тачио дефинисане области сарадње на истраживању и коришћењу космоса. С обзиром на то, они су претежно IшетЈЗ_актуалтос- ]к ао акт со а. МеБутим, и овде оста je тачно да je веома тешко повући јасну и одсечну границу измеБу легислативних и контрактуалних уговора. И код најтипичнијих контрактуалних уговора постоје елементи легислативности. „Допустимо лгг ипак у основи горње разликовање, онда никако не можемо прихватити становиште да само легислативни уговори представљају изворе меБународног права”! 23 ). Питање места резолуција Генералне скупштине Уједињених нација у изворима космичког права, и поред усвајања већ наведених уговора за-

(18) Резолуција Генералне скушптине Уједињених нација 2345/ХХП, Анекс.

(is) Резолуција Генералне скупштине Уједињених нација 2'77/XXVI, Анекс. (2«) Бартош, on. кит., стр. 87.

(21) Текстови у: Рачић, Збирка докумената о правном регулисању истраживања к коришћења космоса, издање Института за међународну политику и привреду, Београд 1969.

(22) Нпр. Споразум између САА и Италије, United Nations Treaty Series, Vol. 461, p. 185. Споразум између САД и Канаде, United Nations Treaty Series, Vol. 388, p. 225. Споразум између САД и Нигерије, United Nations Treaty Series, Vol. 394, p. 113.

(23) Бартош, on. цит., стр. 89—90.