Анали Правног факултета у Београду

начела и правила космичког права која се, у неким случајевима, разликују од оних садржаних у класичном међународном праву. Самим тим, треба схватити да протезање међународног права, укључујући Повељу Yjeдињених нација, на делатности у космосу, важи само у оној мери у којој није дошло до стварања посебних начела и правила специјализоване гране ко ja регулише односе држава у погледу гьихове делатности у космосу. 3. Према томе, извори космичког права, најопштије речено, налазе се у меВународноправном поретку који je постојао и пре стварног отпочињања активности у космосу. Међутим, већ je превазишао почетну фазу и продес стварања извора самог космичког права. Од првих резолуција Генералне скупштине Уједињених нација( 13 ), убрзо се прешло на закључквање међународних уговора законодавног характера. Упоредо с тим, дошло je до склапагьгГ билатералних споразума о сарадњи на истраживању и коришћењу космоса па, чак, и до стварања неколико меВународнйх организација претежно оперативног характера са тачно утврђеним задагдша у овој области. Ако се узму у обзир и тврдње појединих писаца о стварању обичајног права у овој области очигледно je да се већ поставља потреба разматрања извора самог космичког права. Први покушаји на стварању космичког права нашили су на знатне тешкоће. С једне стране, поставило се питагье да ли je боље да се пожури са утврђивањем начела и правила космичког права или, пак, сачека одређен протек времена. Једно схватање полазило je од потребе избегавагьа стварања преседана (које би стварале углавном две космичке силе) који би исувише утицали на садржину будућег космичког права, а друго од жел>е да се овој делатности, која je тек у повојима, не наметну исувише крути формалноправни оквири( 14 ). С друге стране, у том, почетном, раздобљу, поставило се и питање у коме од могућих облика међународноправног инструмента треба да буду садржана начела и правила будућег космичког права; другим речима, да ли она треба да буду прихваћена у облику међународног уговора, дакле несумњиво правно обавезног инструмента или, пак, у фојзети резолуције Генералне скупштине Уједињених нацнја( 15 ). Веома брзо чему je допринео и изванредан темпо развоја технологије истраживања и коришћења космоса, који je ставио на.дневни ред низ проблема од виталног интереса за државе те почетне дилеме биле су превазиђене. Три године након усвајања Дскларације о правним начелима која регулишу делатност држава на истраживању и коришћењу космоса ( 16 ), долази до потписивагьа Уговора о начелима ко ja регулишу делатност држава на истраживању и корпшћењу космоса, укључујући Месед и друга небеска тела( 17 ); убрзо долази и до усвајања Споразума о спасавању космоиаута и враћању космонаута и објеката лансираннх у кос-

(13) Резолуције Генералне скупштине Уједињених над и ja: 1348/ХШ, 1472/XIV, 1721/ XVI, 1802/XVII, 1884/XVIII, 1962/XVIII.

(14) Ову дискусију видети у: UN Doc. А/АС. 105/С. 2/SR. I—ls.

(15) Ову дискусију видетн у: UN Doc. А/ AC. 105/С. 2/SR. 16—28. (16) Резолуција Генералы е скупштине Уједињених нација 1962/XVIII.

(17) Резолуцпја генералне скупштине Уједињених нација 2222/XXI, Анскс.

492

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА