Анали Правног факултета у Београду

491

ИЗВОРИ КОСМИЧКОГ ПРАВА

ходна контрола мора док je за њено постојање од битног интереса контролисање простора изнад њене територије( 7 ); за друге, у томе што природа односних простора, као и чигьеница да се космичке летелице крећу неупоредиво брже од бродова на мору постављају битно другачије проблеме( 8 ); за треће, пак, механичко преношење институција из једне области у другу може довести до искривљавања као што би то било, на пример, онда ако би се желело примените право сувоземног транспорта на поморски или обратно( 9 ). Све то, ипак, не значи да се аналогија у потпуности одбацује. Штавише, многи аутори, иначе веома уздржљиви када je реч о аналогији, склони су да, нудећи конкретна решења појединих проблема које ставља на дневни ред истраживање и коришћење космоса, открију из којих специјализованих грана меБународног права та решења произлазе. Најзад, чињеница да одлука о протезању меБународног права, укључујући Поведу Уједињених нација, на делатности у космосу представља саставни део постојећег права, указује на то да ce прихватање аналогних решења на конкретна питања космичког права, или аргументисање ко je полази од аналогије, не може а приори одбацити. Но. без обзира на то какав став према аналогији заузели, протезагье међународног права, укључујући Поведу Уједињених нација, на делатности у космосу захтева да се размотри и питање на ко ja се конкретна начела и правила то односи. Исто тако, може се поставите и питање да ли се то односи на све изворе које данашње меВународно право и доктрина признају( 10 ). Питања у том смислу расправљана су ина меВувладином( п ) и на доктринарном( 12 ) плану. Протезање меБународног права, укдучујући Повељу Уједињених нација, на делатности у космосу значајно je, пре свега, као одраз схватања држава данаппье меВународне заједнице да не постоји ниједна облает у којој би постојао правни вакуум. Државе су везане меВународним правом без обзира на то у којој се средини њихово деловање одвија. Самим тим, најопштије речено, утврБено je да се извори космичког права налазе у постојећем меВународноправном поретку. МеБутим, у току дадег развоја како на меВувладином плану тако и у теорији кренуло се управо на конкретизовање тог општег решена, односно утврВивање појединих

(7) Hannover, Luftrecht und Weltraum, Georg-August Universität, Göttingen 1953.

(8) Jessup-Traubenfeld, Control for Outer Space and the Antarctica Analogy, Columbia University Press, New York 1959, p. 212.

(9) Lachs, The International Law of Outer Space, « Recueil des Cours«, 113 (1964/Ш), pp. 20—21.

(io) Тако je 50. Конференција Светског удружења за међупародно право ( International Law Association) ставила у задатак свом управо основаном Комитету за космичко право да се позабави проучавањем начела међународног права која се могу односити на истраживаьье H коришпење космоса препоручујући му, истовремено, да замоли огранке Удружења као и познате стручњаке да доставе мишл>ења о по ј единим начелима чија би примена дошла у сбзир.

(и) Ову дискусију видети у; UN Doc. А/АС. 105/PV. I—9; А/АС. 105/С. 2/SR. I—ls.

(12) Hnp.: International Law Association, Report of the Fifty-First Conference, Tokyo 1964, p. 627, Lachs, The International Law of Outer Space, » Recueil des Cours«, 113 (1964/III), pp. 43—46. Jenks, Space Law, Stevens & Sons, London 1965, pp. 203—205. Gài, Space Law, Ahadémia Kiadó, Budapest 1969, pp. 131—132.