Анали Правног факултета у Београду

490

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУАТЕТА

тхловно право, не треба посебно истицати, почива на суверености државе у ваздушном простору. С друге стране, могло се схватити као што je то случај са већином писаца ■— да je овде реч о сасвим новом обушку делатности који захтева и посебно међународноправно регулисане. Самим тим, поставила се дилема о којој je у своје време било доста дискусије( 3 ) —далисе та нова делатност на истраживању космоса одвија у правном вакууму или не. Ова дилема, међутим, благовремено je отклонена. Већ 1961. године, Генерална скупштина Уједињених нација усваја резолуцију 1721/XVI којом je проглашено да се „меЁународно право, укључујући Повељу Ујединених нација, примењује на космос и небеска тела”. Ова формулација —• којој се с правом ставио приговор ~антропоцентричности”( 4 ) преузета je у нешто измењеном облику у Уговору о космосу: „Стране уговорнице врпшће делатнст на истраживану и коришћењу космоса, укључујуђи Месец и друга небеска тела, у складу са меВународним правом, укључујући Поведу Уједињених надија”. Отклањање поменуте дилеме на овај начин, међутим, отворило je и нека нова, не мање значајна питана; прво, у којој мери прибегавати аналогији и, друго, која су то конкретна начела и правила међународног права и Повеље Ујединених надија која се могу применити и на делатност на истраживању и коришћењу космоса. Интересантно je да су пој едини теоретичари у тражену решена прихватлзивих за космичко право у прво време упирали поглед ка две специјализоване гране међународног права ваздухопловном и поморском. С обзиром на то да ове две гране права почивају на два дијаметрално супротна правка режима односних простора (суверенитет државе у ваздушном простору а, с друге стране, већ давно прокламована слобода мора) и нуђени одговори су се увелико разлиновали. Сем тога, велики део теорије био je уздржљив у погледу примене аналогије уопште. Тер што се тиче аналогије с ваздухопловним правом могуће je тврдити да би то значило проширене суверенитета држава на делове космоса и, самим тим, угрожаване програма научних истраживана космоса( 5 ); или, пак, да физичкотехничке разлике између ваздушног и космичког лета, као и разлике у ниховим економским вредностима и последицама, онемогућавају протезане постојећег ваздухопловног права и на космичке летове( 6 ). Усвајанем начела слободе истраживана и коришћена космоса дефинитивно утврВеног Уговором о космосу сманене су могућности тражена аналогних решена у ваздухопловном праву. Па ипак, низ теоретичара веома je уздржљив и у односу на тражене аналогије у поморском праву (које je, слично космичком, засшгва на слободи односног простора). За неке, разлози леже у томе што за безбедност државе није неоп-

(з) YH Doc. А/C. 1/CP. 982, pp. 9—lo (Аустрија, Чиле); CP. 989, p. 5 (Италија); CP. 990, p. 5 (Југославнја). Ковалев Чернов. Искуственние спутники земли и международное право, „Советский ежегодник международною права", 1958, стр. 150. Kroell, Einem Weltraumrecht entgegen, »Zeitschrift für Luftrecht«, 1/1952, s. 246. Reintanz, Weltraumrecht. New Jersey 1961, p. 523.

(4) Jenks, Space Law, Stevens & Sons, London 1965, p. 203.

(5) Коровин, О международном режиме космического простора ..Международная жизнь" 1/1959, cip. 53—59.

(6) Bohme, Luftrecht und Weltraumflug, »Zeitschrift für Luftrecht” 5/1965, ss. 184—197.