Анали Правног факултета у Београду

ОПШТЕ MEЂУHAPOДHO ПРАВО И ИЗВОРИ КОСМИЧКОГ ПРАВА

1. Y време када je професор Бартош објавио Прву књигу свог дела „МеВународно јавно право” спективи развоја све већи значај добија подела на опште меВународно јавно право и специјализована меВународна права’Х 1 ). Набрајање неких од тнх специјализованих грана права с обзиром на то да je дато три године пре првог успешног лансирања вештачког земљиног сателита наравно, не обухвата и космичко право. Релативно брзо, септембра 1967. године,међутим, професор Бартош председаваВе Десетом колоквијуму МеВународног института за космичко право, где ће, између осталог, расправљати и о тек закљученом Уговору о начелима која регулишу делатност држава на истраживању и коришћењу космоса, укључујући Месец и друга небеска тела (у даљем тексту: Уговор о космосу) који je до данас најважнији извор једне нове специјализоване гране међународног права космичког права. У завршној речи он je рекао: „Неоспорно je да нравна наука треба да приВе овим проблемима као и свим оним који Be се у току даљег развоја поставит, како би се у једној, досада непознатој ситуацији, поставили правни темељи истраживања и кориш Вења космоса од стране целог човечанства. Штс се раније приВе правном регулисању у oboj области, тим Be човечанство имати више изгледа да избегне непотребна лутања у будуВности”( 2 ). Развој науке и технологи je који се, без опасности од претериван>а„ може назвати револуционарним, условно je и знатно брже израстање појединих специјализованих грана меВународног права. Истовремено, он јенаметнуо и потребу да се тај развој осветли и са стаиовишта опште теорије меВународног права. Овом приликом, стварање космичког права посматраВе се са становишта извора меВународног права. 2. Летови првих вештачких земљиних сателита одвнјали су се у време када није постојало ниједно начело, a још мање правка норма, које би посебно регулисало ову врсту делатности. Могло се, с једне стране, тврдити да летови космичких летелица, а нарочито вештачких земљиних сателита, спадају у облает ваздухопловног права што би, дакле, значило да су њима кршене норме ове гране меВународног права; ваздухо-

(i) Бартош, Мсђународио јавно право, Књига I, Кутаура, Београд 1954, стр. 34.

( 2 ) Наведено према: Рачић, Десети колоквијум Међународног института за космичкоправо, „Међународни проблеми" 3/1967, стр. 127.