Анали Правног факултета у Београду

3AJAM У СКИЦИ ЗА ЗАКОНИК О ОБЛИГАЦИЈАМА ПРОФ. МИХАИЛА КОНСТАНТИНОВИЋА

Крихички преглед одредаба 1. После извесног застоја наставлено je са радом на кодификадији нашег грабанског права. Доношење законика није посао који се може преконоћ обавити ни у оним земљама чија доктрина и законодавство следе устаљене путеве. Нарочито je то тежак задатак у Југославији у којој се још тачно не зна шта ће остати у иадлежностн федеращ-ije, а шта ће регулисати републике, у којој пракса треба да решава питања која никад нико раније није решавао, a теорија није сагласна чак и у гледаььу на основне проблеме, као што je проблем својине. Ипак, чини се да je кодификовање дивилног права ушло у фазу када се може назрети крај. Добро je што je Поткомисија за израду закона о облигадијама и уповорима узела као основ за дискусију Скицу професора Константиновића. Чини се да су већим делом напуштене неке теорије и настојања на оригиналности по сваку цену којима можда и има места у стварном праву и регулисању статуса привредних организација, али се теже могу применити у домену облигационих односа. Као траг става који je раније био више присутан, као знак потцегьиватьа материје остао je назив Поткомисије („Поткомисија за закон о облигацијама и уговорима). Ни по свои обиму ни по значају то не може битп ишта друга до законик, па звали га ми како хоћемо. 2. Прописи Скице који се односе на зајам. О зајму говори оделак 4. друге кгъпге (чл. 499 —508). Поред тога и чл. 72 ст. 2 (за заклучење зајма потребно je посебно пуномоћје), чл. 492 ст. 2 (зајам доделен купцу ради куповине одреЬених ствари), чл. 811 (законско заложно право комисионара за зајмове које je дао комитенту), чл. 971 (зајам у цилу игре или опкладе рађа природну облигадију) и чл. 985 (антих реза). О каматама je. реч у чл. 223 —225 (законска каната) и чл. 319 —322 (уговорна камата). 3. Место прописа о зајму у оквиру Скице. Уговори се могу регулисати редоследом који ће указивати па њихов значај (од најважнијих ка магье важним) или према неком другом критеријуму. Добро би било када би се бар донекле ова два принципа поклогшла, када би закоиик следио неку логику, али тако да се на првом месту нађу важнији послови грађанског пра-

(*) Члапак предг,гавл.а нетто измењен и допуњен реферат који сам подпео на седници Поткомисије за израду закона облицагијама и уговорима од 5. II 1972. године.