Анали Правног факултета у Београду

VENIRE CONTRA FACTUM PROPRIUM

Вршење једног права може бити недозвољена злоупотреба права акосе оно састоји у понашању чије je садашње остварење у нескладу са ранијим понашањем овлашћеног лида. Повреда савесности и поштења cacio ји ce у садашњем понашању. Раније понашање овлашћеног лица слободно je од сваког приговора. Повреда начела савесности и поштења постоји у случајевима, у којима je с обзиром на обичаје у промету, друга странка из ранијег понашања титулара права могла да поверује у одређено стварно и правно стање и на то ce ослонила. Оснивач теорије „venire contra factum proprium 1 ' био je Ризлер (RiezlerK 1 )- Он je доказао да ова идеја у римском праву није била подигнута на пиједестал општег начела, али да се користила у многим конкретним случајевима. Тек га je канонско право поставило као општеважеће правило. Модел за правку фигуру „venire contra factum proprium” налази ce y енглеском обичајном праву код установе „Estoppel". Сам Ризлер, иако Немачки грађански законик у многобројним одредбама полази од идеје забране противречног понашатьа (на пример, §§ 2195, 341 ст. 3, 352, 464, 532, 568, 625, 640, став 2 (није дао општу дефиницију овог института. Тај покушај направио je Леман (Lehmann). По Лехману нико не сме да своја овлашћења користи у противуречности са својим ранијим понашањем: 1) Ако ово понашање не може да се доведе у склад са законом или добрим обнчајима или савесношћу и поштењем без истовременог одрицања од овлашћења; 2) ако накнадно остварење овлашћења противречи закону или савесности и поштењу или добрим обичајима( 2 ). Противречно понашање представља главни случај примене повреденачела савесности и поштења. Y швајцарској теорији постоји схватање( 3 ): „Ако понашање једне стране побуђује одређена очекивања да се правно неће вршити, његово садашње вршење представља недозвољену злоупотребу права (venire contra factum proprium), право je преостало да постоји.” Англосаксонско право кроз estoppel учење ко je се односи на процесно право, процесноправним ограничењима решава случајеве нелојал-

(i) Riezler: Venire contra factum proprium, Leipzig, 1912.

(2) Цитирано према Herbert Burgert: Die Verwirkung im geltenden, deutschen Recht Eine kritische Untersuchung, Diss., 1951, Tübingen, 1951.

(3) Gmür: Kommentar Zum Schw. ZGB, 2 Aufl. Bern, 1919, Anm. 11—16 Zu Art. 2; Eggerz Kommentar Zum ZGB, Anm, 36 zu Art. 2.