Анали Правног факултета у Београду

528

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

иог оклевања у вршењу права, који су у немачком праву покривени началом venire contra factum proprium. Y француском праву, и поред учења о злоупотреби права („abus de droit"), случајеви venire contra factum proprium решавају се кроз конструктиву прећутног одрпцања од права, за које се храже врло строги услови. С правом се поставља питатье у којим случајевима Вутање овлашћеног лица с обзиром на начало савесности и поштења доводи до противуречног понашања? Такво понашање постоји у случају ако се сходно савесности и поштењу захтева радња тј. ако из претходног чињења настаје обавеза на радњу. Очекује се позитивна радња овлашћеног лица ако je он код свог партнера побудио поверење да своје право више неће користити, па каснијим признањем тужбе заснива противуречно понашање. Такве случајеве познаје и наша судска пракса, иако их не образлаже принципом -venire contra factum proprium. Ево једног од њих: „Ако тужилац није у разумном року обавестио туженог да тражи извршење уговора односно није туженом у ту сврху оставио накнадни рок за извршење уговора иако то произлази из околности конкретног дога Ваја, има се узети да je неинтересовањем и неактивношћу странке за дуже време, заюъучени уговор о купопродаји прећутно раскинут, па се захтев тужиоца за обвезивагье туженога на извршење уговора као неоснован има одбити. Из образложења: УтврЁено je да je према уговору од 9. VIII 1967. год., закљученом између странака у спору, тужени као продавац, преузео обавезу да тужиоцу, као купцу, испоручи одре Вену количину орахових трупаца у времену од 1. X до 1. XII 1967. год.; да je тужени писмом од 21. X 1967. год. упутио познв тужиоцу да пошал>е свог овлашћеног представника на дан 25. X 1967. ради преузимања уговорене граВе у Лесковцу; да je по записнику од 8. XI 1967. године тужиочев овлашћени представник извршио преглед и пријем одре Вене количине уговорене робе с тим да Be купац робу исплатнти пре испоруке; да je тужиочев овлашВени представите о свему томе обавестио тужиоца и да тужилац на све то није уопште реаговао све до 15. IX 1968, када je дописом позвао туженог да изврши уговор, нашта je туженик одговорио да са тужиоцем није више у уговорном односу.” (пресуда Врховног привредног суда Сл. 1314/69 од 26. XI 1969. —( 4 ) пресуда Вишег привредног суда у Београду П-3353/68. од 25. II 1969). Y овом случају не постоји изјава воље тужиоца да не&е инсистирати на испуњењу уговора, али се из његовог понашања (да скоро И месеци није захтевао испоруку робе) може објективно извуВи закључак (суд каже „неактивности, неинтересовања странке за дуже време”) да он неВе вршити своје право, због чега се он и касније мора на одговарајући начин понашати. Кад странка (трговац) својом неактивношВу од И месеци побуди код друге странке уговорнице привид да се одрекла свог права, не може касније инсистирати на вршењу свог права, а да се њено понашање не оцени као противно савесности и поштењу, тј., да не доВе у противуречност са својим ранијим понашањем (venire contra factum proprium).

(4) Бплтен правиих становшпта, Бсоград 1970. стр. 8, Вншп привредни суд СР Србије.