Анали Правног факултета у Београду

539

МЕБУНАРОДНО ПРАВО РАЗБОРА

говарала инхересима тих држава и ондашњем саставу светске заједнице. Многе данашње државе биле су у то доба само пасивни објекти наведених начела и правила, а никако њихови субјекти. Y ствари, поступай творбе меЬународноправних правила у деветнаестом веку произлазио je из полнтичког поретка прокламованог на Бечком конгресу, доктрине о равнотежи снага и премоћи великих сила које су чиниле европски концерт. У таквом политичном оквиру ни тадашње мале земље нису биле у стану да spine знатнији утицај на право које се градило у интересу великих. Из овога je јасно зашто правила традиционалист међународног права о трговини признају само тржишну привреду у којој се свим привредним делатностима баве једино појединци. Држава слободне тржишне привреде није се уплитала у послове по ј единица на међународном плану сем кад се од н>е тражило да притекне у помоћ. Основ за одазивање овом тражен>у, до ко j era je долазило обично у случају спора, она je налазила у доктрини о супституцији. Данашња слика сасвим je друкчија с обзиром да су колоније преобраћене у нове независне државе на које отпада највећи део чланова Уједињенпх нација. Па ипак, проблем je остао с тим што je добио нове димензије. Ослобођење колоније постале су економски неразвијене државе. Отуда, иако субјекти међународног права и, као такие, правно једнаке са развијеним државама Запада, оне су економски неједнаке, a нихова преговарачка позиција у међународној трговини слабија. То je разлог што нове државе захтевају преиначавање постојећих и доношење нових правила међународног права која би одговарала измененом стану у савременом свету. Наиме, ниједна нова држава не представл>а либералну економију у смислу доктрине из деветнаестог века. Привредне делатности нихових државл>ана се ограничавају. Поред приватног, постоји и државни сектор. Сама држава појављује се као трговац. То, уосталом, није чудо будући да се данас кад правое слободног тржишта нема, ни развијене земље Запада не држе у потпуности начела слободе трговине. Ипак, чиненица je да цело међународно право није право колонијализма и империјализма. Извесно je да то, на пример, нису правила о забрани претне силом и употреби силе. Зато се и тежна за изменом класичних правила, ко ja су била формулисана да би задоволила интересе великих сила, не односи на сав домен међународног права. Полазећи од тога, може се очекивати да ће нове државе, захваљујући постојању међународних организација, бити у стану да суштину међународног права саобразе својим потребама, тј. потребама огромне већине човечанства. Те тежне и потребе већине одражава међународно право развоја. Оно представл>а оквир у којем би требало да дејствују и нова и преиначена правна начела и правила. Као правна грана, међународно право развоја бави се следећим областима: експлоатација природних богатстава (концесије, уговори о економском развоју); примарни производи (уравнотежене производне и потрошне, политика цена, утржене, синтетичке замене примарних произвола); оруђа међународних трговинских трансакција јавног карактера (уговори о трговини и пловидби, платии споразуми итд.);