Анали Правног факултета у Београду

538

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

aera, уведу нова правка правила којима ће се олакшавати положај неразвијених земаља. Форум у којем се граде правила новог мебународног права, UNCTAD, захтева да се спроведе опште амандирање материјалних и институщионалних премиса послератног система меЁународких економских односа. Поступай за доношење одлука у UNCTAD-u и неким другим ортанизацијама одражава начело једнакости држава те одговара потребама неразвијених. Правна правила UNCTAD-a, којима се из једног средишта регулише економски развој света, а посебно његовог већег неразвнјеног дела, чине нову грану међународног права, ново право. То право могло би се назвати правом меВународног економског развоја или међународним правом развоја. Процес институционализовања, који се врпш делатношћу све већег броја транснационалних установи, представља начин за правно и организационо уреВивање меВународних односа и истовремено последицу етатизације тих односа. Овај начин и ова последица очитују се правно у закључивању многостраних меВудржавних уговора. Институционализовање захвата како економску тако и друге области друштвених делатности. Y економској области оно представља нормативни облик промена у положају држава, које се своде на то да државе шире своју надлежност и регулишу меВународну трговшгу, финансије и инвестирагье. Слично трговини, прпвреди и финансијама, меВународни економски развој представљао je у раздобљу пре Уједињених нација приватну ствар. Но, од наставка светске организације, а нарочито у склопу ослобаБања бгаших зависних подручја, међународни економски развој постаје res publica у томе смислу што се држава меша у привредне послове док се у исто време poje међународна тела која раде на институционализовању светске привреде. Односи који су се некада уреВивали двостраним уговорима, поста ј у предметом многостраних уговора. Страно приватно улагавье подвргавано je у прошлости клаузули највећег повлашћења зато што je она обезбеВивала слободно кретанье капитала и странаца. Y савременом међународном праву, пак, то улагање усмерава се нарочитим двостраним уговорима измеfey владе инвеститорове земље и владе земле домаћина, као и делатношћу међународних организација попут МеВународне финансијске корпорације (IFC). Y време када je стварано меВународно право већина данапгњих неразвијених држава гшје постојала. Њихови народи живели су под режимом завпсности. Зато су ове државе, као новонастале, у најмању руку неповерљиве према традиционалном међународном праву. Њихов став огледа се у противљењу према примени неких класичних правила, на пример кад зависни народи прибегавају сили ради ликвидирања старик протектората успостављених сагласно меВународном праву. Неповерење нових држава потврВује се и у односу на прихват клаузуле о обавезној надлежности Мебународног суда правде. Наиме, нека начела и правила општег међународног права (на пример, о мандатима, протекторатима и стицању територије) или она која се примењују у меВународним економским односима (као што су начело реципроцитета, стандард отворених врата или највећег повлашћења) саграВена су у периоду највећег успона капиталистичких држава и колонијалног израбљнвања. Зато су и од-