Анали Правног факултета у Београду

МЕЂУНАРОДНО ПРАВО PA3BOJA

Y ери Уједињених нација класично меВународно право доживљава експанзију како у погледу броја субјеката тако и у погледу односа који ce извргавају његовом дејству. Дотле неограничена надионална сувереност у области трговине, новца и инвестирања почиње да ce подрива. Поратно привредно планирање доводи до оснивања установи чији je цил. био да омогуће продор међународног права у облает трговине (МеВународна трговинска организацја, замењена GATT-om), новца (МеВународни монетарни фонд) и инвестирања (Светска банка). Институдионално-правна архитектура захвата три простране области светске привреде ко je су вековима стајале изван дејства меВународноправних норми. На тај начин су Повеља Уједињених нација, Хаванска повелю, GATT и уставни акти Фонда и Банке положили прве темел>е привредној и трговинској сарадњи у ј едком новом меВузависном свету. Касније створене организације добијају задатак да успостављеној трговинској сарадњи усаде нови револуционарни смисао: меБународна трговина треба правно да буде тако организована како 5и служила економском развоју заосталих земалю. Жижу ових нових стремљења представлю UNCTAD. Као угаони камен меВународног економског развоја UNCTAD je створен поглавито ради тога да спроведе темељиту ревизију правних начела меВународне трговине а у корист неразвијених земалю. Зато je његова идеологи)а надахнута жељом да се образу) е нови систем светске трговине у ко) ем ће аутоматска превласт развијених држава бити онемогућена. Ово утолико пре што су неке од гьих до скора биле и колонијалне метрополе. Резултат досадашње делатности свих наведених организација био je двогуб: оне су, с једне стране, институдионализовале међународне економске односе и меБународно право, а, с друге, дал>е шириле поље дејства меВународног права. Само постојање UNCTAD-a, UNIDO-a и других сличних тела сведочи о живом занимагьу међународне заједнице и меВународног права за економски развој заосталих земаља. Класични механизам меВународне трговине, заједно са правним установама, почива на начилу формалне једнакости странака. Будући да су странке економски, дакле стварно неједнаке, тај систем овековечује стварну неједнакост и служи интересима развијених. Зато UNCTAD прокламује напуштање аутоматске примене начела формалне једнакости, позивајући да се створе нова правка оруђа меВународне економске политике. Сва та оруБа треба да одбаде аутоматизам слободног тржишта и да, уместо