Анали Правног факултета у Београду

559

ПРЕДУЗЕЙЕ Y СТЕЧАЈУ

ходака од дана отварања схечајног поступка а лични доходи преко износа. минималних личних доходака а до износа одређеног правилником о расподели личних доходака распоређени су у шести исплатни ред. Овамо иду и доприноси за социјално осигурање и друге обавезе које се плаћају иа личшгх доходака и то у сразмери са личним дохоцима одређеним правилником о расподели личних доходака (члан 118). Ова разлика у вези je са. чшьеницом да радници предузећа као самоуправљачи треба да сносе последице лошег газдовања. Под минималним личним дохотком подразумева се минимални лични доходак у смислу става 6, члан 37. Устава. Taj минимални лични доходак одре Вен je Законом о минималном личном дохотку радника, Службени лист СФРЈ, бр. 6/65, 26/68, 51/68, 66/70, 7/71. и републичким законима о минималном личном дохотку радника( 4 ). Поставља се питанье да ли би се могла убудуће као минимални лични доходак из тачке 1, става 1. члан 118. узети висина личног дохотка која ће бити у смислу тачке 5. Уставног амандмана XXI за предузеће утврВена. самоуправним споразумом односно друштвеним договором или законом. Минимални лични доходак по прописима о минималном личном дохотку имао je до сада двоструко значење. Минимални лични доходак je лични доходак на који има право радник, по члаиу 85. Закона о радним односима. (пречишћени текст, Службени лист СФРЈ бр. 12/70), без обзира на радне и пословне успехе радне организадије; но, минимални доходак представлю уједно ону висину личног дохотка, испод које предузеће код одређивања личног дохотка није могло ићи. Минимални лични доходак задржао je после Уставних амандмана своју прву функцију. Према томе, не би се могло узети да je минимални лични доходак из тачке 1 става 1. члан 218. висина личног дохотка зајамчена у тачки 5. Уставног амандмана XXI. Но, треба напоменути да из тачке 5. Уставног амандмана не произилази баш недвосмнслено да се зајамчена висина личног дохотка односп само на лични доходак који зависи од пословног успеха, а осим тога није јасно зашто треба. да постоје сада две врсте минималног личног дохотка. Последње питање свакако прелази оквире овог написа. У пети исплатни ред распоређене су новчане казне изречене због привредног преступи или прекршаја и противправно стечена имовинска корист одузета правноснажном судском пресудом. Но, ово не вреди само у стечају предузећа већ и у стечају над имовином ималаца радње (члан 140/2). Раније се новчане казне изречене због привредних преступа или прекршаја иису могле распоређивати као материјални трошкови (члан 16. Закона о утврђивању укупног прихода и дохотка привредних организација, Службени лист ФНРЈ, бр. 8/61. и Службени лист ФНРЈ, бр. 35/65). Ове казне ишле су на терет средстава фонда заједничке потрошње (види тачку 10.

(4) Минимални лични доходак износи 500 дин. Поједине општнне могу одредитн виши минимални лични доходак. Y Хрватској износи минимални лични доходак 600 дин. Осим тога je овде предвиЬсно да се минимални лични доходак норастом личних доходака аутоматски повећава. Види Закон СР Србије, Службени гласник СРС, бр. 48/7], Закон СР Хрватске, Народне Новине, бр. 33/69, 26/71, Закон СР Словеније, Урадни лист СРС, бр. 26/70, Закон СР Босне и Херцеговине, Службени лист СР БиХ, бр. 24/68, 36/69, 7/71, Закон СР Македоније, Службени весник, бр. 41/68, Закон СР Црне Горе. Службени лист, бр. 5/69, 27/70.