Анали Правног факултета у Београду

558

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

рања стечајног поступка сматрају потраживања схечајних поверилаца за доспеле, но то не важи и за тражбине стечајног дужника( 3 ). Ствари из заједничке потрошње ко je чине функционалну целину за остваривање одре Вене намене продају се јавним надметањем и то првенствено као збир ствари. Зграде намењене за социјалну, просветну и културну делатност и ствари угра Вене у овим зградама као и ствари које непосредно служе остваривању социјалне, здравствене, просветно-васпитне и културне делатности најпре ће се понуднти на продају општинн на чијој je територији седиште стечајног дужника по процењеној вредности. Ако општина одбије куповину или се не изјасни у одре Беном року, продаја ce може извршитн другим друштвеним правним лйцима тј. другим друштвено-политичким заједницама, радним организацијама и другим самоуправним организацијама, друштвено-политичким организацијама или удружењу грађана (члан 109). Ако се ове ствари не могу продати као збир ствари на два узастопна јавна надметања, могу се продати појединачно путем јавног надметања, прикунљања понуда или непосредне погодбе (члан 110). Ако доВе до појединачне продаје, а ствари су такве да по својој намени могу служити грађанима за задовољавање њихових личних потреба или потреба њнхових домаћинстава, могу се продати и грађанину или граВанском правном лицу (види члан 99, Закона о средствима радних организација и Наредбу Савезног секретаријата за финанције од 17. II 1967, Службени лист СФРЈ, бр. 9—125/67). За стамбене зграде и станове важи општи пропис члана 108. Такве зграде и станови могу се продати јавним надметањем а уз претходно прибавлено мишљење одбора повернлаца и прикупљањем понуда иди непосредном погодбом. Но, ако je у питању стан иди стамбена зграда која се може продати и граВанину или граВанском правном лицу онда треба одредити продају јавним иадметањем (види члан 10. Закона о промету земл>ишта и зграда, пречишћени текст, Службени лист СФРЈ, бр. 43 65). Ако се ствари које чине основна средства и средства заједничке потрошње не могу уопште продати, могу се продати без накнаде заинтересованим друштвено-политичким заједницама или радним или другим организации ама, уз преузимање обавеза које терете те ствари. Ако нико не жели да на тај начин преузме ствари, оне се предају општини на чијој тернторији je седиште стечајног дужника, без накнаде и без обавеза које их терете (члан 111). IV Y стечају важе посебыи прописи за намирнвање поверилаца. Y стечају над имовином ималаца радњи у први исплатни ред долазе плате лица ко ja су била на раду код стечајног дужника до дана отвараньа стечаја (члан 157, 140/2). Y стечају над предузећем у првом исплатном реду исплаћују се лични дохоци радника предузећа у висини минималних личних до-

(?) То je важило и за принудну лпквидацију по Уредбп о престанку предузећа и радњн, Службени лист ФНРЈ, бр. 51/53. (Види Објашњење ССФ, бр. 1/1 —410/160 од 8. I 1965, Билтен Финансије 1965, бр. 3, стр. 76 , 77) па и по ранпјем југословенском стечајно.м праву (види др Ф. Горншнч: Коментар стечајног закона, Београд 1934, стр. 107).