Анали Правног факултета у Београду

557

ПРЕДУЗЕНЕ Y CTE4AJY

делатност те о стварима које непосредно служе остваривању социјалне, здравствене, просветно-васпитне и културне делатности. Y средства заједничке потрошгье не спадају нпр. ресторани, мензе, и одмаралишта, домови, бифеи и сл. које треба по прописима Основног закона о угоститељској делатности, Службени лист СФРЈ бр. 8/65) организовати као јединице предузећа (члан 26.) mi као посебне угоститељске јединице (план 27.) али спадају покретни објекти (шатори, камп-кућице и сл.) које служе за повремено организовање одмора (члан 33). Y средства заједничке потрошње спадају и стамбене зграде и станови за чије управљање je предузеће основало посебну ј единицу па и оне стамбене зграде ко je je унело у стамбени фонд предузећа за газдовање стамбеним зградама. Иако су ове зграде и станови били унети у фонд стамбених зграда стамбеног предузећа и престале бити средства за заједничку потрошњу предузећа оне, ако дође предузеће у стечај, спадају у стечајну масу, оне се могу продати и с продајом остварена новчана средства употребити за намирење поверилаца. Основни закон о прнвредном пословању (газдован>у) стамбеним зградама у друштвеној својини (Службени лист СФРЈ, бр. 35/65), у члану 26. прописује да се средства фонда стамбених зграда у друхптвеној својини која су оснивачи унели, њима враћају, ако je према стамбеном предузећу отворен стечај, но исто вреди и за случај да je отворен стечај над оснивачем који je унео зграду у фонд стамбених зграда( 2 ). То важи и онда када уговором закљученим између оснивача и стамбеног предузећа није било предвиђено да je стамбено предузеће дужно оснивачу вратити стамбену зграду. Зграде које су унете у фонд стамбених зграда стамбеног предузећа нису посве изашле из имовинскоправне сфере предузећа које je ту зграду унело. Осим тога улагач има положа) оснивача. Отварањем стечаја над стамбеним предузећем, он губи својство оснивача и због тога му треба вратити уложена средства. Аруги аргумент за овакво решење je то да Основни закон о привредном пословању стамбеним зградама у друштвеној својини нигде не каже, да средства оснивача у било ком случају на основу закона постају средства стамбеног предузећа. Предузеће у стечају може имати према својим радницима потраживања из наслова кредита датах за куповину или изградгьу станова и стамбених зграда или из наслова продаје стамбених зграда и станова на кредит. Иако je у члану 47. Закона о принудном поравнању и стечају одрсђено да je стечајни управитељ дужан старати се о остваривању потраживања предузећа и да оглас о отварању стечајног поступка садржи и позив дужницима да своје дугове без одлагања измире (тачка 8, члана 73), стечајни управитељ неће бити у могућности да ова потраживања оствари у току стечајног поступка. Закон о принудном поравнању и стечају, найме, нема прописа да има отварање стечајног поступка какав утецај на доспелост потраживања стечајног дужника. Закон прописује да се даном отва-

(2) Овакаь став заузео je и Савезни секретариат за финансије и Савезмн секретариат за привреду (види Објашњења ССФ, бр. 1/2 —1353/2 од 14. Ili 1969, Билтеи Финансије 1969, бр. 7, стр. 139; нејасно Објашњење ССФ, бр. 1/1 —9263/1 —67. од 9. I 1968, Билтсн Финансије 1968, бр. 4, стр. 66.