Анали Правног факултета у Београду

556

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Y принудној ликвидацији који прелазе оквире текућих и већ започетих послова нису имали правну важност, ова ограничења сама не дејствују према трећим лицима. Овде je, найме, прихваћен друкчији систем. Предузеће у стечају може окончати само послове за које то одлучи стечајно веће (члан 101/2) a закључивање нових уговора може стечајно веће условити својом сагласношћу (члан 103/2). Стечајни управитељ према томе не може правоваљано окончати започетн посао без одлуке стечајног већа а нових уговора не може правоваљано закључити без сагласности стечајног већа ако je стечајно веће условило закључење нових уговора својом сагласношћу. 111 Y стечајну масу спадају сва средства предузећа. То су у првом реду основна и обртна средства па и средства заједничке потрошње. Стечај предузећа разликује се од стечаја над имовином ималаца радњи, нарочито по томе што има предузеће и имовину ко ja није намењена за обављање привредне делатности. То су средства заједничке потрошње. Стечајни управитељ je дужан уновчити основна средства, обртна средства и средства заједничке потрошње ко ja спада j у у стечајну масу, Ствари из основних сред става ко je чине функционалну целину у процесу производнье (постројења, уређаји и сл.) продају се јавним надметањем и то првенствено као целина. Ако се оне не могу продати као целина на два узастопна јавна надметања, могу се продати појединачно путем јавног надметања, прикупљања по нуда или непосредне погодбе. Начин продаје обртних средстава, ситног инвентара, основних средстава незнатне вредности и расходованих основних средстава одређује стечајно веће имајућк у виду могућност најповољнијег уновчења. Споменуте ствари могу се продати друштвеним правним лицима, но радне организације имају прече право куповине. Оне се могу продати и грађанима и грађанским правним лицима али само под условима прописаним посебыим савезним законом (чл. 109/1) односно у складу са важећим прописима (члан ИЗ), дакле само у сагласности са планом 99. Закона о средствима радних организација и на тој основи издатих прописа (види Наредбу Савезног секретара за финанције од 17. II 1967, Службени лист СФРЈ, бр. 9-125/67). (>) Шта су средства заједничке потрошње предузећа, може се установити из књиговодствених података. Закон о принудном поравнању и стечају говори о зградама намењеним за социјалпу, просветну и културну

(I) Савезни секрет аријат за финансије заузео je становиште да се прописи члана 99. Закона о средствима радних организација и на њиховој основи издати прописи код продаје ствари у стгчајном поступку не моту примењивати (види Објаипвства ССФ, бр. 112—563/1 од 2. IV 1969, Билтен Финансије 1969, бр. 12, стр. 235). Супротиот мишљења je R. Медица: Стату оно право предузеЬа, Загреб 1967, па и Савезни савет за правосуђе у свои чишљељу бр. 25/1 од 13. I 1969, у којем су предузете пеке поставке из споменутог мишљења, у вези са ставом 1, члана 109. уиућује на члан 99. Закона о средствима радних организација. (Види Наша законитост, 1969, стр. 334). Савезни секретариат за фииансије je у ранијем Објаиввсшу бр. 1/1 410/160. од 8. I 1965, Билтен Финансије 1965, бр. 3, стр. 76, 77, такође упућнвао на те прописе.