Анали Правног факултета у Београду

555

ПРЕДУЗЕИЕ Y CTE4AJY

Посебно je питање шта je, заправо, предузеће као стечајни дужник -и какав je однос између предузећа као стечајног дужника и стечајног управнтеља. Y теорији стечајног права постоји мишљење да je стечајни управитељ орган стечајног поступка те да наступа у своје име а за рачун стечајног дужника. Y прилог оваквог становишта могло би се навести да je по члану 38. Закона принудном поравнању и стечају стечајни управитељ орган -стечајног поступка и да члан 48. тог Закона даје схечајном управитељу посебна права и дужносхи различиха од права и дужности које су имали органи предузећа пре отварања стечајног поступка и налаже му одговорност према сваком учеснику у стечајном поступку за нанету му штету. Но у Закону о принудном поравнању и стечају има ослонца и за друкчије становиште. Према члану 95. и сл. и члану 107. странка у парници за побијање правних радњи, учшьених пре отварања стечајног поступка и у парници ради утврђивања оспореног потраживања, није стечајни управитељ већ стечајни дужник. Из тога ce може закључити да стечајни управителе у тим парницама, као и уошите у стечајном поступку, наступа као орган стечајног дужника. Y Закону о принудном поравнању и стечају стечајном управитељу није нигде дато право да наступа у споменутим парницама у своје име, напротив, члан 47. каже да стечајни управитељ заступа предузеће, тј. да наступа у име предузећа. Отварањем стечајног поступка над предузећем дошло je до одређене трансформације предузећа. Предузеће je постало отварањем стечајног поступка предузећа у стечају. Фирма предузећа као стечајног дужника потписује ce са додатком „у стечају” (члан 81). Предузеће у стечају je у ствари само још скуп ствари, права, потраживања, имовина која je одреВена за намирење потраживања стечајних поверилаца, стечајна маса. Предузеће у стечају задржало je као правно лице сва права на средства која су постала стечајна маса. Отварањем стечаја престало je само право радника да управљају предузећем. Ово право прешло je према ставу 1, члана 75. на стечајног управитеља односно стечајни управител> сада врши функцију органа управљања. Аужности и права која има стечајни управитељ према члану 48. додуше нису идентична са дужностима и правима органа пред’узеВа пре отварања стечаја но она су у потпуној сагласности са посебним положајем који има предузеће у стечају. Ако се узму у обзир да предузеће у стечају није исто што je било предузеће пре отварања стечаја, онда се може узети да je стечајни управитељ као орган стечајног поступка уједно и орган предузећа у стечају. Очигледно je даље да се, због тога што су права и дужности стечајног управитеља различита од права и дужности органа предузећа које није у стечају, не може оспоравати да стечајни управитељ врши функцију органа предузећа. Предузеће у стечају je као правно лице задржало правку и пословну способност. Но, правка и пословна способност предузећа у стечају je ограничена. Предузеће у стечају може окончати започете послове чије je завршавање неопходно и може закључивати нове уговоре само ради уновчења средстава стечајног дужника и спречавања иастајања штете на тим средствима. За разлику од члана 48. YpeAÖe о престанку предузећа и радии (Службени лист ФНРЈ, бр. 51/53), по коме правки послови предузећа