Анали Правног факултета у Београду

потребне мере у циљу „лечења” проблема омладине у друштву, и да то чине помоћу побољшавања својих међународних програма. Процес, како je у Резолуцији наглашено, тиче се омладине како у развијеним тако и у неразвијеним земљама. Најзад, проблеми омладине треба да буду заступљени и у глобалним програмима друге декаде Уједињених нација. Рад Уједињених нација на проблемима омладине употпуњавају две посебне акције. Једна je Београдски семинар о омладини, друга je Светска скупштина омладине. Семинар Уједињених нација о улози омладине у унапређењу и зашхити људских права, који je одржан у Београду од 2. до 12. јуна 1970. године! 12 ), створио je могућност младима да размене мишљења о тежњама омладине за испуњавањем најважнијих хуманитарних захтева нашег времена, о улози омладине у имплементацији права човека, о образовању омладине у односу на људска права и основне слободе, о учешћу омладине у нащюналном развоју и укључивању омладине у међународну сарадњу за заштиту и унапређење л>удских права и основних слобода, и о многим другим питањима у вези са тим. Београдски семинар je био замишљен и као врста припреме за Светску скупштину омладине, одржану у Њујорку, од 8. до 18. јула 1970. године! 13 ). Скупштина je свој рад усредсредила на ова питагьа: светски мир развој ■— образовање човек и његова околина. Она je усвојила осам резолуција, и то: резолуцију о коегзистенцији, резолуцију о развитку Yjeдињених нација, резолуцију о укидању колониализма, резолуцију за апсолутну забрану рата, резолуцију о околини човека, резолуцију о средствима масовних комуникација, резолуцију о разоружању и резолуцију о демократизацији образовања( 14 ). Одржавањем Светске скупштине омладине, Уједињене нације су закључиле једну нову фазу рада на проблемима омладине. Али, оправдано би се могло поставити питање: шта после Светске скупштине омладине? Аа ли резолуције, усвојене на тој скугантини, а можда join у већој мери вођена дискусија на њој, означавају нову еру у ангажовању омладине на решавању свих важних проблема савремене људске заједнице, да ли оне обавезују Уједињене нације на даљу акцију, или, можда, та иста скупштнна представља завршни део једног периода масовних акдија омладине широм света. Рад Уједињених нација који je уследио после одржавања Светске скупштине омладине говори у прилог првом закључку! 15 ).

(12) Seminar on the Raie of Youth in the Promotion and Protection of Human Rights. Belgrade, Yugoslavia, 2—12 lune 1910, ST/TAO/HR. 39, p. 38.

(и) World Youth Assembly (WYA) je odr/ana na osnovu Rczolucije Generalne skupštine UN 2499/XXIV (Nations Unies A/8149).

(к) Ближе о раду Светске скупштине омладине видети у приказу Златибора Миловаповића: Le Congrès mondial de la jeunesse, Зугословенска ревија за мсђународно право, 1970, бр. 2—3, стр. 371—380.

(is) После Светске скупштине омладине уследио je рад 111 комисије на XXV заседању Гснералне скупштине УН (15. септембар до 17. децембра 1970). Комитет je започео сво] рад разматрањем питања омладине у оквиру тачке дневног реда: „Омладина, пьено васпитање у духу поштовања л>удских права и основних слобода, ньени проблеми и потребе и њено учешће у нацисналном развоју”, a усвојио je и посебну резолуцију о омладини. Y тој ce резолуцији (Резолуција 2633/XXV) поред осталог, транш од Генералног секретари YH да

569

УЈЕДИЊЕНЕ НАДИЈЕ И ОМЛАДИНА