Анали Правног факултета у Београду

КАКО УРЕДИТИ ИМОВИНСКЕ ОДНОСЕ СУПРУГА

Пихање имовинских односа супруга било je уређено до сада Основним законом о браку и републичким законима о имовинским односима брачних другова. Основни закон о браку поставио je само начела о овој ствари и нагласио у члану 12. да ће се ближе одредбе о имовинским односима прописати републичким законима. Y духу ових начела све су републике донеле у 1950. години своје посебне законе о овом питању. Прописи Основног закона о браку престају да важе, у смислу члана. 16, тач. 23. Уставног закона за спровођење уставних амандмана од 30. јуна 1971. године, даном 31. децембра 1971. године. Тога дана престају да важе и остали савезни закони из области породичног права. Савезни закони иа ове области примењивали су се са малим изменама четврт века. О њима постоје обимни теоријски радови и богата судска пракса. О њима се похвално писало и у нашој и у страној правној књижевности и истицалода спадају у најбоље сачшьене законе у новој Југославији. До 31. децембра о.г. требало би да републике и покрајине израде своје законе о породичним односима. По, то није било могуће обавити за. тако кратко време. Остао je, дакле, као најпогоднији пут да републике и покрајине усвоје привремено досадашње савезне законе док не израде своје посебно породично законодавство. То би било привремено решење. Републике и покрајине ће ускоро приступити саставл>ању свог породичног законодавства, а ту ће неминовнО' доћи до разлика у решењима појединих питања. То ће са своје стране довести до међурепубличког и међупокрајинског сукоба закона. Законодавац je предвидео ову могућност и прописао у амандману XXX, т. 14. да ће савезни закон прописати колизионе норме на основу којих ће се рае прављати овакви сукоби. Y досадаппьим републичким законима који су уређивали имовинске односе супруга није било суштинских разлика. Није их могло ни бита, јер су ти закони рађени у смислу начела које je поставио Основни закон о браку. Поста ји само једна значајна разлика ко ja се односи на форму имовииских уговора брачних другова. Већина републичких закона стоји на становишту да се ови уговори могу закључити у било којој форми, да се могу сачинити усмено или писмено, у облику приватне или јавне исправе. Пзузетак у том погледу чини Закон о имовинским односима СР Словеније од 20. јуна 1950, који у своме члану И. тражи да се такви уговори потврде од стране суда, и да се сачине у облику јавне исправе.