Анали Правног факултета у Београду

588

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

поново оживљавају и добијају пуну актуелносх управо она питана којима су посвехили пажњу професори Перић и Бархош: исхе дилеме (један или више закона, имперахивне или диспозихивне норме, конхрола над опшхим условима осигурања. ..) схоје и данас пред надлежним стручним хелима (комисијама) која припремају кодификацију грађанског законодавсхва. Afe ћемо у овом раду, којим желимо да подсехимо на једну од безброј хема којима се у свом плодном раду бавио др Милан Бархош, указахи на нека од важнијих питана конхроле опшхих услова осшурања о којима се мора водити рачуна при доношењу законских прописа о осихурању. Општи типови државне контроле услова осигурања и интерес за наше право. Аухори „Изједначења Права о осигурању" указују на два система конхроле опшхих услова осихурања од схране државних органа; сисхем слободног прописивана и сисхем превенхивне, админисхрахивне конхроле. По првом сисхему опшхи услови се смахрају акхима уговорног карактера који се као хакви слободно стипулишу. Ту се државна конхрола врши хек када дође до спора у коме судија npocyèyje да ли су услови у складу са посхојећим порехком и моралом. Други сисхем, пак, полази од схватана по коме опшхи услови осигурања немају чисхо уговорни каракхер, да су у уговорном односу две схране неједнаких снага, при чему je јача схрана (оснгурач) у стану да намехне слабијој схрани услове који њој одговарају. Ти услови могу бихи и врло хешки за осигураника, а да ипак не буду у непосредној опреци са законом, хе услед хога нема месха понишхају хаквог уговора. Захо je, смахра се, нужна зашхиха осигураника join пре закључења уговора, а не после хога. По овом другом сисхему, дакле, хреба завесхи превенхивну конхролу која се сасхоји у прехходном одобрењу надзорне власхи за пушхагье у саобраћај опшхих услова. Професори Перић и Бархош подсећају при хом на аргумехне којима се крихикују оба сисхема, а нарочихо на оне који говоре о хиранији надзорне власхи и о хоме да се оцена целисходносхи услова чесхо своди на њихово неразумевање, па закл>учују да би хребало увесхи сисхем превенхивне конхроле, али са извесним резервама. Наиме, по њима би административна власх вршила ову конхролу, али она не би хребало да се врши по дискреционом праву, него би хребало да буде подчинена конхроли управних судова. Ова излагања су и данас од инхереса при испихивању какав би сисхем конхроле опшхих услова одговарао нашем праву осигурања. При хоме се нужно мора ухврдихи правка природа опшхих услова наших осигуравајуђих завода: јесу ли они чисхо уговорног каракхера или нису. То се, опех, нужно надовезује на прlгроду самог посла оснгурања. Ова два елеменха од значаја су за оцену похребе и циљева конхроле. Уколико je, пак, реч о врсхи конхроле, начину обављања и о органима који хреба да je врше, од утица ja су и други елеменхи на којима je заснован сисхем организације осигуравајућих организација у нас, а посебно: надлежносх и посхупак доношена опшхих услова осигурања, овлашћена акхуарске организације при доношену опшхих услова, ухицај осигураника на садржину опшхих услова кроз органе управљања завода. Редом ћемо размохрихи ова питана.