Анали Правног факултета у Београду

САМОУПРАВНИ СПОРАЗУМ У ОБЛАСТИ УРЕЂИВАЊА МЕЂУСОБНИХ ОДНОСА РАДНИКА У УДРУЖЕНОМ РАДУ

I Нови уставни амандмани, а нарочито Амандмани XXI, ХХП и XXIII уставноправно утврВују, као нове правые институте за уређивање друштвено-економских, међусобних и самоуправних односа удружених радника у своје радне заједнице, самоуправно споразумевање и друштвено договарање. Y овом раду покушаће се да Aâ једна кратка скица о појму и нравно] природи самоуправних споразума, имајући у виду њихову улогу и функцију у домену регулисања-уре Бивања меБусобних односа радника, односно права и дужности радника који настају у удурженом раду или у вези са овим радом, значи само у области меБусобних радних односа радника у организацијама удруженог рада. Но, то не значи да и друштвени договори у ово] области нису исто тако значајни и важни. МеБутим, Iшак смо се определили за разматранье само самоуправних споразума у области меБусобних радних односа из разлога што je ова облает, с једне стране, по нашем схватању, једна од на]знача]ни]их на читавом подручју друштвено економских и самоуправних односа, заснованих на друштвено] својини и удруженом раду, а, с друге стране, што самоуправни споразуми, уопште, а посебно у ово] области, представљају ]едан од најнепосреднијих начина учешћа радника у самоуправном уреВивашу меВусобних односа из удруженог рада, те отуда ови споразуми имају, по правилу, непосредну примену у организацијама удруженог рада [и интересним заједницама] ко]е су их закључиле, или су им доцније приступиле. Поред тога, требало би напоменути да су самоуправни споразуми, ]ош пре уставних амандмана, уведени у поједине законске текстове, и то првенствено у области уреБиваБа и регулисања меБусобних радних односа. Тако ]е у чл. 4. Основног закона о радним односима [пречишћен текст], као и у републичким законима о радним односима (нпр. Закон о радним односима СР Србије) предвиБен самоуправни договор, односно самоуправни споразум [не и друштвени договор] као инструмент или пут за уреВивање меВусобних радних односа, истина непотпуно и ограничено само на извесне радне организације одређене у закону. Уз то, посебно су донети и републички закони о друштвеном договарању и самоуправном споразумевагьу у области расподеле дохотка и личних доходака радника.