Анали Правног факултета у Београду

II 1. Уставни амандмани само начелно утврБују самоуправни споразум, као и друштвени договор, док наведени закони нешто ближе одре Вују овај правки инструмент, с тим што се прехежно регулише процедура закључивања самоуправног споразума, а не његова суштина. Отуда, наша правка теорија, законодавство и пракса позвани су да допринёсу нзградњи једне опште друштвено-политичке и уставноправне концепције самоуправног споразума [и друштвеног договора], као специфичног и оригиналног инструмента у нашем самоуправном нравном систему, у коме би на систематски начин и у целини била обраВена сва кључна питања у области ■самоуправних споразума уопште, и посебно у области међусобних односа радника у удруженом раду, међусобних радних односа. Сагласно томе, мислимо да би у обради свих ових кључних питања требало, најпре, поћи од проучавања самог појма и суштине самоуправног споразума [што исто важи и за друштвени договор], као основе за правку изградњу самоуправног споразума као правног института за уреВивање меВусобних односа радника у удруженом раду. А то конкретно значи, требало би најпре обрадити и утврдити шта je самоуправни споразум [за разлику од друштвених договора] и каква je његова правка природа-његова суштина, имајући у виду облает меВусобних односа радника на раду, права и дужности радника из таквог односа рада. 2. Самоуправни споразум, као општи појам, могао би се, по нашем зшшљењу, дефинисати: као писмени споразум-конвенција [самоуправна конвенција или самоуправни правки акт] између заинтересованих организација удруженог рада, односно интересних заједница, као учесника-субjeката овог споразума, којим се уређују одреБена питана друштвено-еконол!ских, меВусобних и других односа из удруженог рада у овим организацијама, односно заједницама. А у оквиру овог општег појма, изведени појам самоуправног споразума о меВусобним радним односима могао би да гласи: то je писмени споразум-конвенција [самоуправна конвенција или самоуправни правки акт] измеБу заинтересованих организација удруженог рада [обухватајући и основне органнзације удруженог рада у оквиру радне организације у смислу одредаба амандмана XXII тач. 1, став 2. као самоуправни споразум о удруживању или као посебан споразум], односно интересних заједница којим се уре Вују сви или поједини меВусобни радни односи, односно меВусобни односи, права и дужности, као и услови рада радника у удруженом раду и по основу рада. Према томе, оно што je бнтно за сам појам самоуправног споразума као посебне врсте или категорије самоуправних споразума, то je, прво, свойство учесника субјеката који учествују у закључивању самоуправног споразума, затим предмет споразума, и-најзад начин уреВивања меВусобних односа у самоуправном споразуму. а) Учесници самоуправног споразума о меВусобним радним односима јесу само организације удруженог рада у интересне заједниде, што излази посредно из Амандмана ХШ тач. 1, у вези са Амандманом XXII тач. 1, став 2. Сви ови учесници-субјекти не би се могли сматрати као угопорне стране, јер су сви они равноправии и теже истом дил>у: стварању

64

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА