Анали Правног факултета у Београду

ТЕРИТОРИЈАЛИСТИЧКА КОНЦЕПЦИЈА ПРОФ. М. БАРТОША Y МЕБУНАРОДНОМ ПРИВАТНОМ ПРАВУ

I. —• Kpaj првог светског раха значио je и коначан растанак са идеалистичким схватањем о могућности постојања неке хармоннчне меВународне заједнице, a у следству тога и о постојању идеалних и општеприхваћених односно ошптеобавезних и општеважеђих правила и принципа за живот у међунардној заједници и за правые односе са елементима ме-I:ународыости и иностраности. То се нарочито изразило на Међународном приватном праву, и то у погледу саме суштине, карактера и природе овог права које има за предмет регулисање приватно-правних односа са елементима иностраности. На место схватаньа о постојању неког више-матье општеобавезног и општеприхваћеног Међународног приватног права или бар таквих принципа тога права који су се наметали државама као обавезна правила њиховог понашања и регулисања приватноправних односа са елементима иностраности, коначно преовлађује схватање да Међународно приватно право није ни међународно ни приватно, већ део унутраштьег права сваке државе, што, разуме се, није значило одбациванье потребе да се ради на изналажењу извесних заједничких решења, али која би добијала своју обавезност само под условом да их прихвате државе и да их свака појединачно сходно свои унутраппьем уставноправном поретку унесе у свој правки систем. Идеалистичка конпепција Међународног приватног права, бар на Београдском универзитету, била je владајућа у нас после првог светског рата. Њени основгш протагониста био je професор Жпвојин Перић. Пракса судска и вансудска и у нашој земљи je сзе више представљала негацију таквог схватања. Све je више постојало јасно да су разлике у решегьима сукоба закона постајале све веће, јер су и разлике између држава постојале све веће, пошто су први светски рат и октобарска револуција поделили и „раздробили” свет у већем степену него икада дотада у истории савременог човечанства. Сувереност а то je најчешће значило неједнакост односно различитост држава по врло различитим осыовама цикада није толико била ирису тан елеменат као што je то случај после првог светског рата, а што се огледало у све већој интервенцији државе у све области друштвених односа, тако да су и по томе како по интензитету тако и по квалитету државе тога доба односно њихови правни поретци све више разлиновали, па самим тим и суштински сукобљавали.