Анали Правног факултета у Београду

72

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

11. Реалистички одраз оваквог станьа у Међународном приватном праву исказао се у територијалистичкој конпепдији о сукобу закона. Протагониста ове концепције у нас био je професор Милан Бартош, присталица схватања истакнуртог професора Париског универзитета Бартена. Са пуно поштовагьа за сваки идеализам у области Међународног приватног права, професор Бартош je са изванредннм осећањем за стварност и савременост уложио жар свога убећења у низу студија како би нашој правној науци и нашој правној пракси обезбедио сшуран херен за разумевање и решавање тако умножене појаве прпватноправних односа са елементима иностраности. Jep, уз све веће различитости у друштвешгм системима, економској структури, политици, праву и идејно-политичким схватањима држава и у државама друштвима тога доба, долазило je нужно у међународним размерама и на међународном плану такође до све већих кретагьа људи, роба, новца и идеја, тако да су број и врсност уопште односа мейународног карактера, а посебно оних са елементима инострапости б или већи него икада раније. Y таквој ситуацији међународне заједнице и међународних односа само територијалистичка концепдија у МеЬународном приватном праву могла je да пружи основе за разрешавање и регулисање приватноправних односа са елементима иностраности. Зато je рад професора Бартоша на објашњењу и разрадн те концепдије у нас био изваяредно знача јан не само за нашу теоријску мисао него иза нашу праксу. Отуда je он и црвена шгт у свим радовима професора Бартоша о сукобу закона. 111. Логично код човека при помисли о Међународном приватном гтраву јавља се идеја да je Међународно приватно право у објективном смислу скуп правних правила међународног ауторитета, једнаких код свих држава. То ће рећи скуп правила, којима се регулшпу сукоби настали у одређивању закона поједггннх држава, ко je треба употребит при решавању приватно-правшгх односа код правних послова или правних чшьеница ако би дошло у сукоб више појединачних закона. Та лотчна дефиниција није добила, каже професор Бартош, и своју практичну вредност у Мейународном приватном праву. То je теоријска истина, боле рейи теоријска тежгьа код доктринара ове дисциплине. Али je и данас, увек далеко чак врло далеко од стварности. Униформно МеВународно приватно право je крајњи ци-ъ, коме се тежи. То je идеја водиља, која ће ce (надајмо ce наглашава професор Бартош) једнога дана сигурно остварити, али која je данас још увек само теоријска концепција, чије ce остварење тек изграБује. На супрот томе униформном, тј. Међукародном приватном праву међународног карактера, изданом од мейународног ауторитета, обавезном за све државе, ко je су члановн међународне заједниде данас се у ствариости осеђа у овој дисциплнпн свемоћ једне друге идеје идеје територијалностн у Мейународном приватном праву. Систем територијалности je данас фаза кроз коју join увек пролази Међународно приватно право. Taj се систем у најкраћим постерима обележава овако: свака држава, сваки суверенитет, одређује како се има Међународно приватно право да применив на њеној територији, нарочито код њених судова.