Анали Правног факултета у Београду

73

ТЕРИТОРИЈАЛИСТИЧКА КОНЦЕПЦИЈА ПРОФ. М. БАРТОША

Територијалии систем по себи не негира ниуколико логичну концепцију о униформном МеБународном приватном праву међународног карактера. На против. Он je потврБује. Али ипак зато —■ локални суверенитет, не признајући аутентичност међународних правних извора (у смислу творца, а не облика, права), задржава за себе право да таква правила контролише, проглашава, нарочито да их оглашава за обавезне по своје органе то се зна да се том приликом (а то je битно) у ту територијалну кодификацију уносе и међународна правила још и територијална, боље локална схватања о меБународним правшш правилима, то што баш и доводи до неједнакости Међународног приватног права у свету. Међутим, заступајући територијалистичку коицепцију МеЬукародног приватног права, професор Бартош и овде као и другде и као увек, остајући реалиста, показује и доказује своју веру у даљи развој друшхва ка бољем и савршенпјем. Зато он указује на детермшшсаност законодавца сваке поједине државе када он уређује односно прописује своје иационално-државно МеЬународно приватно право: из модерне концепције MeБународног приватног права може се врло често запасти у једну заблудуМоже се проглашавати свемоћ територијалног законодавца у области МеБународног приватног права. Ако се прокламује начело да je Међународно приватно право у примени једне земље зато што га je усвојио и домаћи законодавад, онда би се логички отуда морало извести да се сви сукоби суверенитета код судова те државе могу решавати само тамо где их je прнзнао и како их je признао домаћи законодавад, по своме нахоБењу. Ипак, каже професор Бартош, критички посматрано ни територнјално схватање МеБународног приватног права не значи свемоћ домаћег законадвца у тој области. На против. То значи да je домаћи законодавац обавезан да осигура поштовање и примену МеБународног приватног права ка својој територнји, боље рећи код својих судова. На тај начин, законодавад сваке земље, као такав, у своме стварању МеБународног приватног права, мора да се ослања на тендеицију МеБународног, тј. униформног МеБународног приватног права, али да се МеБународно приватно право за судове, дакле за праксу, јавл>а само као територијадно МеЬународно приватно право. Посматрајући овако савремено стање МеБународног приватног права, а оно je и даиас исто као и у раздобљу нзмеЬу два светска рата, професор Бартош сматра да се ове две супротне концепције о МеБународном приватном праву, идеалистичка и територијалистичка концепција, не могу посматрати као два антипода, већ као два појма која се допуњују. Y суштини, идеалистичко схватање МеБународног правитног права у основи CB °joj задржава и територијалистичке концепције. Али га не схвата као једно недоступно и непобитно правило, од кога нема изузетака, него га на против узима као правило ко je није апсолутно већ од кога су могући различит изузецн. Отуда, користећи се алгебарском логиком, професор Бартош оцењује да идеалистичко схватање МеБународног приватног права схвата само себе за непроменљиву, сталну и увек себи једнаку количину Кo 3 а je супстанца апсолутно непроменљива, док територијалистичко схва тање не долази да побија идеалистичку концепцију него да je корегира схватајући je као носиоца појма о једној нормалној ситуацији, која je