Анали Правног факултета у Београду

750

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Günter Bauer: DIE KINDESMISSHANDLUNG. EIN BEITRAG ZUR KRIMINOLOGIE UND KRIMINALISTIK SOWIE ZUR ANWENDUNG DES § 223 a StGB. (Kriminalwissenschaftliche Abhandlungen herausgegeben von prof. dr. jur. Friedrich Geerds, Direktor des Instituts für Kriminologie der Johann Wolfgang Goethe Universität, Frankfurt a. M.). Verlag Max Schmidt Römhild, Lübeck. Злостављање детета као кривично дело привлачи несумњиво посебну пажњу, јер носи собом како васпитну тако и конфликтну проблематику ко ja ce јавља између детета, лица које се стара о њему и друштва које je у највећој мери заинтересовано за подизање здравог и друштвено корисног подмлатка. Ово je свакако и разлог што се поменута монографија јавл>а у едицији проф. Ф. Гердса, који je нарочиту пажњу поклонно настојању не само актуелности тематике већ и свестраној обради проблема. Оно што je карактеристично у овом случају, то je да се срећемо како са кривичноправном обрадом поменутог кривичног дела тако и са криминолошком и криминалистичком студијом односне проблематике. На почетку треба истаћи да се законско биће кривичног дела злостављања детета из чл. 2236 Немачког кривичног законика налази у чл. 196. нашег КЗ, и да су ова бића веома блиска једно другом. Због овога постоји и могућност коришћења многих проучавања, резулатата, схватања и ставова из ове монографије и у нашој како теорији тако и пракси. Наравно да при овом треба имати на ухму сталну опрезност и критичност. Одлика монографије je у томе што она не представља само студију која je рађена на темељу расположиве литературе већ je истовремено и резултат истраживачког рада аутора, који je подвргао властитом изучавању велики број случајева из домена злостављања деце, а исто тако je користно и истражхшања других аутора. По својој структури монографија има три дела. Y првом делу после историјског осврта на развој кривичног дела злостављања детета срећемо кривичноправна разматрања. Аруги део je посвећен криминологнји овог кривичног дела, a трећи се бави криминалистичким питањима. На крају je аутор изнео и извесно сагледавање организадије борбе која има за цил> сузбијање овог кривичног дела. Г. Бауер je веома савестан аналитичар позитивног права. Y појам заштићеног лица он je уградио децу, малолетнике и особе ко je су беспомоћне услед недостатка или болести, да би после тога изложио разне видове зависности до којих може доћи између заштићеног лица и лица које je дужно да се о њему стара. Y радње извршења овог кривичног дела сврстано je мучење, грубо злостављање и оштећење здравља умишљеннм занемаривањем дужности старања. Исто тако су изложени и посебни проблеми противправности, да би на крају дошло до изношења правних последица, найме, како казни тако и васпитних мера. Од посебног су интереса разматрања из области криминолошке феноменологије и етиологије. Истина, аутор je пошао од оног шта нам о овом делу казује кривично право, али je у сваком случају далеко шире захватио читаву проблематику. На почетку он разматра однос: учинилац жртва веза између њих, да би одмах после тога посветио много пажње месту извршења кривичног дела, као и времену извршења. Реч je у суштини о психологији места и времена извршења кривичног дела, посреди je разматраље које je све чешће присутно y проучавању настанка кривичног дела. Ycaobh становања и унутрашња структура заузимају прво место. Што се тиче самог начина извршења, односно радњи извршења основне су две трупе и то: злостављање и занемаривање. Посебнн појавни облици имају као жртву децу чије васпитање није успело, која су постала сметгьа и иајзад која су непожељна. Из области етиологнје аутор je као праве узрочнике обрадио пол и старост, интелигенцију и васпитање, друштвени положај и друштвено по-