Анали Правног факултета у Београду

751

ПРИКАЗИ

нашање, као и известан број мотивација. Истовремено с овим истакао je и факторе који изазивају дело. Тако он указује на уживање алкохола, нечистоћу и одбијање хране, тешкоће у васпитању, просторну спутаност, незапосленост и презапосленост, као и на телесне и духовне аномалије детета. Y раду je присутан и известан покушај типологије учинилаца овог кривичног дела. Основна подела je повратник и просечны извршилац. Међу повратницима се разликују антисоцијални, асоцијални и друштвено беспомоћни, а што се тиче просечних извршилада, посреди су развојни, конфликтни и прави учиниоци. Из домена криминалистике на првом плану je проучавање modus operandi. Изложены су начини злостављања и занемаривања, а потом je изложен и обилан карактеристичан материјал из праксе. То je оно што углавном припада криминалистичкој техници, док су из криминалистичке тактике размотрене особености полазне ситуације и поступак изви Вања, као и саслушавање и предузимање других извиђајних мера. Коначно није превиВена и обрада неких превентивных мера. Y погледу успешне борбе против овог кривичног дела, аутор заступа становиште да je неопходио потребно посебно школовање кадрова који би се посветили откривању поменутог кривичног дела, као и образовању посебних центара који би носили делокупан терет откривања и извиђања. Y целини, монографија Г. Бауера представља користан прилог расветљавању проблематике кривичног дела злостављања детета.

Ар

Драгољуб В. Димитријевић

Ар Војин Аимитријевић и dp Обрад Рачић MEBYHAPOAHE ОРГАНИЗАЦИЈЕ, Изд. Савремена администрација, Београд 1971, стр. 288. Појава књиге Димитријевића и Рачића заслужује ширу пажњу како због садржине дела и личности писаца тако и стања досадашњег научног проучавања и наставе проблематике међународних организација у свету и у нас. C једне стране, она je писана од стране два наша плодна писца, припадника средње генерације, наставника два различита факултета Беотрадског универзитета Правног факултета и Факултета политичких наука, који су истовремено стални сарадници Института за међународну политику и привреду и ово представља не само позитиван пример стваралачке сарадње доста ретке у нашој интелектуалној средини него и широких могућности ко je постоје у томе погледу и ко je треба све више и више користити. С друге стране, све већа улога међународних организација у животу заједнице држава, која je довела до изванредног интензивирања анализе правних и политичких аспеката гьиховог живота и рада, па и до конституисања посебног наставног предмета, чини да појаву књиге Димитријевића и Рачића треба истаћи као један од значајнијих догађаја у развоју наше књижевности међународног права и међународних односа. Наиме, а то и библиографија на коју се писци позивају показује, светска наука ce још увек налази у почетној фази обраде међународних организација. V току последње деценије изашло je само око петнаестак књига у којима ce систематски разрађују на широј теоријској основи принципи њиховог рада. Издате у главним научним центрима, у РБујорку и Москви, Паризу и Лондону, ове књиге показују да су само земље у којима се наука мебународног права и међународних односа заснива на дугој традицији, успеле да дају већи допрннос ближем научном објашњењу феномена ме-