Анали Правног факултета у Београду

752

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУАТЕТА

Вународних организација и то посредством израде систематских дела педагошког характера. То je чиненица коју треба посебно имати у виду приликом читања књиге Димитријевића и Рачића. Зато се може рећи да нихова книга, раВена у највећој могућој мери, као што то показује и библио графиј а, на бази досадашњих резултата наше науке међународног права и меВународних односа, представља успех и личних напора писаца и наше теоријске мисли уопште. Са овом књигом манифестовала ce још једанпут виталност југословенске школе међународног права и меВународних односа која je у периоду после другог светског рата изборила истакнуто место у светским оквирима, тако да се данас пред њом налази не само задатак да очува то место него и да се заложи, како би оправдала добијена признана и наде које правници мањих и средњих земал.а, нарочито земаља трећег света, полажу у наше међународне правнике и политикологе. Писци су веома добро осетили задатке који се у овом тренутку постављају у вези са проучавањем и наставом предмета међународних организација. Y неколико речи „Уместо предговора” они казују да су книгу конципирали и као уџбеник за студенте и као приручник за све оне који долазе у додир са радом меВународних организација, па су нагласили да имају и „теоријске амбиције ограничене додуше наменом и обимом дела”, Свесни постојеће потребе они кажу сами да ће покушати да „уопште особине које су заједничке свима и,ш већини организација” и зато унапред примају на себе ризик јер „књига вероватно патн од недостатака везаних за кретање по мало испитаном тлу”. Коначно, Димитријевић и Рачић тврде да се њихов приступ разликује од оног који се обично примењује приликом проучавања важнијих меВународних организација „било да je он аналитичап или дескриптиван”. Види се већ из наведених речи да претензије писаца нису биле мале, и да су у питаньу личности спремне да се суоче и траже суштинска решена која се морају да наметку свакоме ко жели да се бави фундаменталним теоријским питанима одређене научне дисциплине, радећи истовремено на њеној обради у облику уцбеника. И та амбиција писаца може се сматрати позитивном, чак и без обзира на успех њиховог напора о коме je могуће имати разлнчита гледшпта. Исто тако, посебно треба подвући њихову жељу да свестрано обраде материју којој су се посветили. Отворено износейи своје циљеве они су нас позвали на дискусију о вредности свога дела доводейи на тај начин у питање у нас више него уобичајену неприкосновеност дела појединаца и посебно уџбеника, међу којима се овај истине по концизности и прегледности, тако да Йе вероватно постати штиво које се радо учи уместо да буде „баук” који се брзометно прелазп подел>ен на број страна које треба обавезно прейи до испитног рока. Овде вреди споменути да je книга веома лепо писана, да писци очевидно воде рачуна о језику и стилу и да се као таква прикључује постојећим уџбеницима за меВународно право на Београдском универзитету који се као по правилу истину по јасноћи и концизности израза. А све je ово, свн знамо, од изванредног значаја пре свега са педагошког становншта али и као показатељ ступња до кога су писци успели да научно-истраживачки и теоријски савладају и завладају предметом којим се баве. Y целхши узевши, може се рейи да су Аимптријевић и Рачий углавHOiM успели да реализују свој план. Пред нама се налази озбиљан покушај систематског излагана материје бнтне за разумеване настанка и уставног развоја међународннх организацнја као субјеката мейународног права и меВународних односа. Покушај, јер није могуйе очекивати да се у оквиру једног јединог напора и како се то каже „из прве” остваре задачи ко je су писци себи поставили. Садржај книге указује на то да су успели да систематизују материју у целини. Но, они су то учинили претежно са становншта меБународног права иако се види из текста да им je намера била да шире приступе тумачену меВународних организацпја.