Анали Правног факултета у Београду

757

ПРИКАЗИ

Једанаеста глава се односи на проблеме задругарства. Задругарство je социјалистичка институција. Њихов задатак je преображај ситне робне производив у социјалистичку привреду, укључивање финансијских средстава становништва у продес социјалистичке акумулациЈе. ЕЬен задатак je цривредна делатност а има и друштвено васпитне функдије. Држава je централна организација а задруге су организације ко ј има држава руководи. То значи да нису аутономне. Држава одређује њихове циљеве, утиче на садржај њиховог статута и одређује облигаторно организациону структуру задруга. Задругарство се заснива на грудном власништву, које je у суштини социјалистичка својина. Користи државне кредите. Дванаеста глава се односи на удружења различитог типа. Аутор разлику) е три типа удружења: обична удружења, удружења ко ja су регистрована и удружења „више корисности”. Последњи тип су удружења чији рад je наишао на признаие од стране државе и које она подупире. Најстарије удружење тога типа je пол>ски Дрвени крст. Постоји неколико фаза у развоју удружења. Лига жена je друштвено идејна организација пољских жена. Држава одређује организациону структуру удружења и неопходне услове за њихов настанак и фуккдионисање и води одређену финансијску политику према њима. Тринаеста глава je посвећена организацијама прогресивних гсатолика. Поред политичких партија и синдиката делују хришћанска удружења. Та удружења имају одређен политички програм који ce састоји у сарадњи католика у изградњи социјалистичке Полоске. Показују интересовање да утичу на ток државних послова и одржавају политичке контакте с аналогиям организадијама у иностранству. Основна организација je ПАХ. Извор активности тог удружења je хришћанска филозофија повезана са претпоставкама грађанско-патриотске природе са изразитом акцептацијом социјализма. Делује углавном у кругу интелигенције и обухвата писце, публицисте и новинаре. Делује у оквирима Народног фронта. Има представнике у Сејму. Четрнаеста глава говори о односу државе према верским савезима. Држава поставља верским савезима одређене захтеве у које спадају, пре свега, неопходност поштовања државног правног поретка. Са губитком правке моћи конкордата, католичка црква je изгубила свој досадашњи правки положај у односу на државу. Петнаеста глава се односи на улогу информација у делатности државе. Органи државе и друштва су прималац и одашиљач информација. Шеснаеста и последн>а глава се односи на улогу штампе у Пољско]. Штампа има одређено место у систему идеолошких средстава којима се делује на друштво. Она je средство друштвене контроле којим се спречава отуђивање државног апарата од друштва и средство заштите грађанских права. Штити друштвену својину, учествује у реализацији привредних задатака и у васпитању. Има функцију спољашње репрезентације социјалистичке државе. Ограничења њене делатности врши комунистичка napraja и држава. Књига, која je универзитетски уцбеник и намењена je, првенствено, настави административног права, занимљива je због посебног угла под којим je посматрано социјалистичко друштво, уопште, а посебно у Пол>ској. Колектив аутора je трупа универзитетских професора који су обрадили поједине главе, док су основни план и концепцију дали проф. др Jerzy STAROSCIAK, директор Института за административно право Vhhверзитета у Варшави и проф. др Адам ЛОПАТКА, директор Института државе и права у Познању. Адам ЛОПАТКА je истовремено и писац следећих глава: I, IT, 111, V, VI, VII, Vili и X; Krzystof DESUBSKY: IV (коаутор) и XV: JERZY NOWACZYK: IV (коаутор); XI (коаутор) и XVI (коаутор); Jerzy MIKOSZ: IX: Adolf DOBIESZEWSKI: XI (коаутор): Janusz ROMUL: XII; Tornas LANGER; XIII и XIV; и Marian SZCZEPANIAK: XVI (коаутор).

Милица Кнежевић