Анали Правног факултета у Београду

668

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

(политичко-извршни и уцравни) ангажују У вршењу ове функције, али je то ангажовање ограничено, данас мање ограничено него пре усвајања Уставних ахмандмана фебруара месеца 1972. Наихме, РепубхЛпчко извршно веће je Уставом од 1963. било овлашћено да доноси уредбе, одлуке и упутства за извршавање републичких закона и других општих аката Републичке скушптине, као и уредбе за извршавање савезних закона ако je за то законом или тим актима овлашћено. Дакле, два посебно значајна заюьучка се могу извести; прво, Републичко извршно веће нема право да доноси било какве акте са законском снагом, већ искључиво и ј едино акте подзаконске природе ( 8 ); друго, по Уставу од 1963., оно није располагало генералним овлашћењем за доношење подзаконских аката за извршавање републичких закона и других аката Републичке скушптине односно за извршавање савезних закона. Други органи у Републици (управни органи) на исти начин су ограыичени у вршењу нормативне функције. Тако, старейшие који руководе републичким органихма управе Ихмају Уставом утврђено право да доносе правилнике, наредбе и упутства за извршавање закона и прописа Републичког извршног већа само ако су за то овлашћени законом односно прописом Републичког извршног већа. Дакле, ни ови органи не располажу ни правом доношења аката са законском снагом, нити генералним oВх\ашћењем за доношење аката за извршавање закона и прописа Републичког извршног већа. МеВутим, ва.ља поменути да je Уставни амандман XIII од 1972. поново утврдио генерахшо овлашћење Републичког извршног већа за доношење прописа за извршавање закона и других општих аката Републичке скушптине (као и за извршавање савезних закона за чије извршавање и прнмењгшање je непосредно одговорна Репубхмгка). У овоме несухмњиво треба гледати проширење нормативне надлежности Републичког извршног већа и његово јаче задирање у нор.мативну функпију уопште. Ван спора je да то не доприноси остварењу поставке концепције скупштинског система о Скупштини као основном носиоцу нормативне функдије, а дружа реалну могућност Извршном већу за сахмосталније ангажовање у вршењу ове функдије и за већу самосталност у раду уопште. ( 9 ).

(8) Постоји један изузетак који се, с обзиром да je везап за изузетне прилике, лгаже эанемарнти. Найме, Републичко извршно celle je овлашћено да доноси за време ратног станьа или“ у случају непосредне ратне опасности (а не постоји могућност да се састану надлежна скупштинска већа), уредбе са законском снагом о питањима из надлежности Републичке скушптине. Републичко извршно веКе je обавезно да ове уредбе поднесе на потврду Скупштини чим она буде у могућности да се састане. Поменутим уредбама могу се чак, ако то захтевају интереси одбране земл>е, обустављатн поједине одредбе Репубхшчког устава које се односе на поједина права грађана и права самоуправних организација, затны ыегьати састав и овлашћења политнчко-извршних, управнпх и других органа, као и укидати или преиначавати незаконити акти републичких органа управе и других органа и актн радних и других самоуправних организација. Предвиђено je да се ови.м уредбама могу оснивати и срезови и утврВивати организадија њихових органа. Овхлашћење за доношење оваквих уредаба предвидео je, после доношења Устава, Уставни амандман IV (т. 10, ст. 2, 3 и 4) од 1969. године. Републичко извршно веће до сада није користило ово овлашНеље.

(9) Вид. детаљније о природи и домашају „генералног ов.лашћеља’' Извршног веЬа, П. Николић: Однос Саврзне скушптине и политичко-нзвршних органа у вршегъу нор.мативне функције, Правнн живот, бр, 12 од 1971, стр. 12.