Анали Правног факултета у Београду

Уставне промене у СР Србији и скупштински систем Предсхојеће уставне промене у СР Србији (тзв. друга фаза) представљају веома погодну прилику да се скупштински систем у Републици учврсти и даље развије. Отуда, у склону ове уставне ревизије и у периоду који следи, ваљало би учинити напор у следећа два правка. Прво, из постојећег Уставом успостављеног механизма скупштинског система уклонили елементе несагласне са концепцијом скупштинског система и, обрнуто, унети оне елементе који ће допринети његовом доследнијем остварењу. Друго, доследније и потпуније остварити у пракси поставке скупштинског система Републике a које су већ угврђене Уставом од 1963.. године. I. Тако, у погледу основне поставке скупштинског система Скупштина je највиши орган власти и основна политичка институција ■ очигледно да je потребно да се уложи напор да се она потпуније оствари: у самој пракси, али то претпоставља и извесне измене у самом Уставу. То се односи и на поставке скупштинског система о Извршном већу каополитичко-извршном органу Скупштине коме je поверено вршење политичко-извршне функције, као и о органима управе који врше управну функцију. 1. Имајући својство највишег органа власти као и органа друштвеног самоуправљања, Републичка скупштина нужно мора да има широк круг функција и овлашћења. Међутим, то не значи концентрацију свих послова у рукама Скупштине, пошто би то неминовно морало да за собой повуче негативне последице оптерећеност, паралисање рада, могућност занемаривања важнијих послова, и др. Обрнуто, реч je о концентрацији само битних послова како на подручју законодавне функције, тако и на. пољу политичко-директивне, изборне и политичко-контролне функције. У том светлу посматрано, може се с правом рећи да je Скупштина СР Србије, на основу Устава од 1963, у основи и концентрисала у својим рукама најбитније послове наведених функција. Међутим, она их у пракси: не врши поједнако потпуно. Било би у много пунијем складу са тежњом да Скупштина стварно у пракси буде највиши орган власти и основна политичка институција, ако би Скупштина у знатно већој мери доносила декларације, резолуције и препоруке, заузнмала начелне ставове о извештајима ко je претреса, и сл. Поменутом циљу, а посебно остварењу поставке према којој je Скупштина основни носилац норматнвне функције, нарочито би допринело покретање законодавне иницијативе од саме Скупштине, тј. посланика и скупштинских одбора у већој мери него што се то сада чини. То би уклонило, или бар ублажило монопол законодавне иницијативе који има Републичко извршно веће, а самим тим и утицај који оно (заједно са управом која припрема надрте предлога закона) тим. путем врши на законодавну активност Скупштине. И овом приликом би ваљало изричито и нарочито истаћи неспојивост генералног овлашћења, Извршног већа за доношење прописа за извршавање закона и других општих аката Републичке скупштине са концепцијом скупштинског система. Сам по себи се намеће закл>учак да би изменом одговарајућизс

679'

JE ДАН ПОКУШАЈ ДОСЛЕДНОГ ОСТВАРЕЊА СКУШПТИНСКОГ СИСТЕМА