Анали Правног факултета у Београду

680

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

уставных одредаба (Амандман XIII, т. 1) требало укинути ово генерално овлашћење Извршног већа. 2. Тежња да се доследно (и уставно-правно и фактички) оствари концепција скупштинског система о положа ју Скупштине и природи и улози Извршног већа и органа управе претпоставља, како je на претходним страницами приказано, и одговарајући сплет односа између Скупштине и ових других органа. Овај сплет њихових односа почива на тежњи да се обезбеди централно место Скупштине у систему и омогући остваривање њене улоге као највишег органа власти, што само по себи тражи да извршни и друга органи буду подреБени Скупштини и под њеним утицајем. У основи, Устав СР Србије од 1963. године je то и спровео. МеВутим, ваљало би прнметити, како je раније већ речено, да није у складу са концепцијом и поменутим поставкама скупштинског система хфаво Извршног већа да подноси колективну оставку и да поставља питање поверења, као ни право републичких функционера управе да подносе оставку. С обзиром на то, природно je очекивати (и тражити) да се променом уставних одредаба укине право Извршног већа да подноси колектнвну оставку. Право Извршног већа да поставља питање поверена и иначе треба сматрати неуставним јер га Устав не предвиђа (уедено je, како je речено, Пословником Скупштине СР Србије од 1970). Право функционера који руководе републичким органима управе да поднесу оставку ако сматрају да не могу да сносе одговорност за рад органа којим руководе и за извршавање задатака и послова из њихове надлежности треба, такоБе, сматрати неуставным јер ни њега не предвиБа Устав, већ га у наш систем уводи Пословник Републичке скупштине (од 1970). Најзад, промену Устава СР Србије би требало нскористити и за увоЬен>е права Скупштине да укида или поништава неуставна и незаконита општа акта републичких органа управе. Овим правом располаже, као што je познато, Републичко извршно веће, ara би давање овог права и Скупштини било допрпнос потпунијем остварењу тежње за тешње везивање управе за саму Скупштину. Наравно, ова уставна измена би имала своје право значење ако би Скупштина испољила спремност да добијено право ефективно користи, као што би исту спремност Скупштина требало да испољи и у погледу Уставом већ утврђеног права да укида или поништава неуставна и незаконита отита акта Извршног већа. То би, свакако, претпостављало одговарајуће унутрашьье организовање Скупштине и примену прикладник метода рада. То се на истн начгш и у истој мери односи и на Извршно веће и његово право да укида неуставна и незаконита општа акта управе. Најзад, чини се посебно значајним истаћи потребу да Скупштина исполни у пракси и већу спремност у коришћењу Уставом утврБеног права да разрешава председника и чланове Репубгачког извршног веБа и функционере управе. 11. У погледу организације Скупштине, Извршног већа и управе посматрано искључиво са стаиовишта скупштинског система чини се да су постојећа решења, у основи, прихватљива, што свакако не значи да не треба улагати напор да се наБу још бол.а, прикладнија и рационалнија решења.