Анали Правног факултета у Београду

1. Организација Скупштине утврВена Уставом СР Србије од 1963. године (и Уставшш амандманима донетим у периоду после 1963) инспирисана je тежњом да се оствари поставка о Скушптини као највишем органа тт ппгаш/ Аошптвеног самочправљања. Остављајући по страны структуру Скупштине као чинилац који се, уоппп Јавл>а као средство изражавана и представљања одређених друштвених снага, ваља истаћи да постојећа структура Републичке скупптше као представништво граВана у општинама и радних луди у радним заједницама у знатно ј мери доприкоси јачању фактичког друштвеног ауторитета Скупштине. То je несумњиво врло значајан фактор у остваривану поменуте уставне поставке о Скушптини. Јачању друштвеног ауторитета Скупштине, а посебно ако тако може да се каже друштвеног ауторитета њених одлука, доприноси и повезивање Скупштине са самоуправним организацијама и уопште са механизмом друштвеног самоуправљана у процесу доношења закона и других одлука. Учешће представника заинтересованих радних и других самоутгравних организација, удружена и других, на седницама у Скупштини, давање мишљења појединих радних организадија и других о предлозима закона и других аката или о одреВеним питањима, и друга поступил, добрым делом су постали пракса у раду Републичке скупштине. Интензивирање ове праксе и проналажење и других поступака и средстава повезивана Скупштине са механизмом друштвеног самоуправљања у процесу доношена одлука и конституисану политике, који би значили суштинско превазилажене тзв. „екстрапарламентарне консултације” представља несумниво један императив ( я ) у процесу развоја Републичке скупштине као (све више) органа друштвеног самоуправљана. Важност унутрашнег механизма Скупштине као чиниоца који утиче на нен положај и улогу у друштву, такође, ни je могућно спорити с обзиром да je унутрашни механизам (и начин рада) нужна претпоставка остваривана функција и надлежности Скупштине. Било би смело тврдити да су наБена у свему на ј бола решена у погледу унутрашнег механизма Републичке скупштине, али се може рећи да су та решена, у основи, прихватљива. Системом комисија, одбора и других сталних или повремених радних тела, институцијом председника Скупштине и других скушптинских функционера и сл., уставни текстови као и скугаптински Пословник су створили оне неопходне организационе и радне услове за остварене функција и надлежности Скупштине и њеннх већа. МеВутим, чини се да би у том погледу повољно деловале извесне промене у систему скупштинских одбора. Оне би нарочито допринеле јачану улоге Скупштине уопште, а посебно би се то исполнило у неким сдносима са органима управе. Промене за које би се ваљало заложити су следеће: прво, проширене надлежности и средстава акције скупштинских одбора (право доношена политичких аката декларација, резолуција, и сл.) што би омогућило већу активност Скупштине уопште а наро

(21) Вид. о томе, Parlements, Р. U. F., Paris 1966, стр. 193—196; П. Николић: Савезна скупштина у уставном и политичком систему Југославије, Савез удружења правника Југославије, Београд 1969, стр. 179 и д.

681

JE ДАН ПОКУШАЈ ДОСЛЕДНОГ ОСТВАРЕЊА СКУПШТИНСКОГ СИСТЕМА