Анали Правног факултета у Београду
јинских органа и организација и њиховнх међусобних односа који ће у складу са преображајем друштвених односа преображавати и улогу државе и улогу јавне управе. По себи се разуме да савремена научна мисао која мора инспирисати наше погледе у будућност мора бити заснована на објективном проучавању путем посматрања наше друштвене стварности како би и преображај и државе и друштва био у складу са преображајем друштвених. односа и омогућио пуни развитак самоуправних социјалистичких односа. у земли. Самоуправни систем организована друштва и државе je одраз система социјалистичке демократије која се заснива на начелима хуманизма и уједно je једно од средстава да се ыа највише могућ демократски начин утврВени друштвени цилеви остваре. Исправно се истине да се опште друштвене користи, претходно утврђене од представничких органа друштвене заједнице, остварују преко одговарајућих друштвених и државних функција. Отуда и улога самоуправних друштвених организација и државних органа као и органа јавне управе мора бити разноврсна какоби се задаци друштвене и државне функдије преко свих тих друштвених и државних органа што потпуније остварили. Посебно се истине да јавна. управа нема само правну функцију „већ je функција која у значајном виду обавла своје задатке и ванправним средствима”. ( 10 ) Поред тога с разлогом ce указује да јавна управа све више постаје посебна стручна, делатност која има задатак да посматра друштвену стварност, врпш аналитичка проучавања, координира рад одређених служби, усмерава, организује и др. Све то води динамичном схватању управе јер како се исправно истине „статичко схватање јавне управе je у супротности са гьеном суштином, jep та делатност мора континуирано пратити Дlшамична друштвена збивања да би могла одлучујуће учествовати у одређивању садржине општих друштвених користи и њиховом реализовању у реалном друштвеном збивању”. ( u ) Има истине да je друштвени преображај толико динамичан да би валало говорити и о бржем преображају структура али и о спорости духа, да прати овај преокрет. ( 12 ) Међутим, тражење нових решења за одређивање улоге управе у друштву не сме бити догматско већ мора имати у виду, да зависно од степена развоја друштва и других фактора који утичу на овакав преображај неке интститудије могу да одговарају једном али не одговарају другом друштву. Ту се сусрећемо са дилемом да ли догматски унапред одређивати идеализирано будуће друштво и с тим у вези преображавати улогу управе или полазећи од друштвене стварности и њене сложености одбапити „апсолутне и коначне истине” и прихватити начело социјалног релативизма. ( 13 ) С разлогом се истине да тенденције за упрошћеним и једно-
(io) Ладо Вавпетић, Y друштву самоуправљача значење јавне управе бит но се смањује; заблуда или нова истина? Енциклопедија модерна, Загреб, 1971, бр. 15, стр. 46.
(и) Л. Вавпетић, op. cit. стр. 47.
(12) Jean Duvignant, Introduction à la sociologie, Gallimard, Paris, 1971, str. 19. (13) Gaston Bouthoul, Les structures sociologiques, Payot, Paris, 1968, str. 7.
689
CABPEMEHE ТЕНДЕНЦИЈЕ ПРЕОБРАЖАЈА JAB НЕ УПРАВЕ