Анали Правног факултета у Београду

ставним објашњењима одреВених друштвених појава немају у виду сложеност друштвене стварности и да није без разлога ни Бенжамен Констан (Benjamin Constant) негде рекао „истина je у нијансама”. ( u ) Ако наша друштвена стварност с обзиром на процес преображаја у самоуправно друштво непрестано тражи нове облике управе који ће у том процесу преображаја све више одговарати социјалистичком самоуправном друштву, мора се имати у виду да самоуправљање суштински гшје политичка догма већ политички метод управљања државом у коме би се демократија морала остваривати све потггунијим учешћем радних л>уди у одлучивању и управљању. Проф. Л. Вавпехич исправно истиче да je „самоуправни организам иначе својствен и друштвено врло значајан само средство за остваривање одреВецих политичких идеја” ида je самоуправни систем „покретачка снага и акцијска сила која омогућава остварење политичких основа, а истовремено je снага ко ja битно оплоВава политичку идејну основу”. ( 15 ) Y ствари тенденције ка увођењу „проспективне” управе која би имала да више гледа у будућност, управи ставља у задатак да за будућност утврђује хипотезе. Ту се појављују тешкоће јер хгшотезе могу бити научне односно ко je се више или магье могу проверити, или хипотезе ко je толико смело гледају у будућност да je нскључено њихово научно проверавање већ само могу представљати један могући систем вероватноће. Y вези с тим се истиче да би било места метасоциологији која би се као социолошка дисциплина јасно разлиновала од позитивне социологије и обухватила све евентуално могуће и теоријске аспекте друштвених наука. ( 16 ) Што другим речима значи да би метасоциологија расправл>а\а о могућим будућим тенденцијама развоја друштва. Незавнсно од оправданости овог гледишта, несумњиво je, да свака управа мора имати у виду развој друштва али можда није неоправдана ни бојазан оних којн са изве сним неповерењем гледају у „пророчанства” односно у далека предсказиваша у овој области, jep се истиче да нико не може унапред прецизно видети развој једног друштва с обзиром да je неизвесност будућности богатија у непредвидљивом него у неизбежном. ( 17 ) Имајући све ово у виду вал,а тежити да се средствима самоуправног метода, што значи друштвеннм договорима и споразумима као и убеВивањем и усаглашавањем појединачног интереса са општим интересом а с обзиром на степей друштвеног развоја, опрезно траже путевн преображаја државе и друштва и јавне управе. Упоредноправно проучавање указује да се класична управа преображава све више и у капиталистичком и у социј алистичком друштву. Можда je и сувише смело данас тврдити да класична управа није никад имала поглед и у будућност, али je исправно гледиште да савремена јавна управа поред својих класичних задатака на одређеним подручјима своје делатности мора имати и ново подручје своје делатности у коме би посебна пажња била посвећена праћењу и анализирању диманичне друш

(14) G. Bouthoul, op. cit. str. 18.

(is) L. Vavpetič, op. cit. str. 41.

(iß) G. Bouthoul, op. cit. str. 43—45.

(17) J. Duvignand, op. cit. str. 28.

690

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА