Анали Правног факултета у Београду

691

CABPEMEHE ТЕНДЕНЦИЈЕ ПРЕОБРАЖАЈА ЈАВНЕ УПРАВЕ

твене стварности са тежњом да се с обзиром на будући развој друштва а на основу научных достигнућа и у складу са друштвеним односима пре■ображава и улога јавне управе у социјалистичком самоуправном друштву. Ова нова улога управе би још више подвукла н>ену стваралачку улогу али би тим више морала бити подвргнута поштовању начела законитости. Не сме се искључити да постоји опасност да би управа која би имала у виду првенствено стварање услова за далеки друштвени преображај можда запостављала своју улогу управљања односно обезбеВења циљева одређеног друштвено-политичког система и стварање услова за задовољење свакодневних људских потреба, и преображавала се у инструмент технократске или бирократске трупе која je наметнула своју власт. Y тежгьи да укаже каква све опасност прети од класичне управе, франдуски историчар Сењобос je већ давно окаракгерисао Француску као „дириговану демократију са централизованом бирократијом”. Други један франдуски филозоф Alain Chartier подвлачио je „наши господари су надлештва”. Маркс je на једном месту написао: „све ствари имају двојако значење: једно je стварно a друго бирократско”. Овом гледишту се у ствари придружује и Кафка у свои роману „Замак” у коме je управа представл>ена у облику тајанствене тврђаве чији се господари покоравају законима и методами које само они разумеју. ( 18 ) Из свега изложеног следи да није искључена опасност ни од бирократизирања тзв. проспективне управе која би могла бити још опаснија за савремено друштво с обзиром да тежи остварењу неког далеког хипотетичког друштвеног преображаја чиме би се неминовно на известан начин управа одвајала од савременог друштва. С тога уместо проспективне управе са далеким циљевима друштвеног преображаја, која носи собом опасност од неизвесности и непредвидљивости друштвеног развоја, можда би било целисходније ову проспективну улогу управе свести на разумну меру планираног преображаја и прогнозирања за један разумни и догледни период времена у коме не би долазило до жртвовања савремених генерација за далеке будуће циљеве, односно да се не би обистинила већ позната реч Кејнса (Keynes) да „дуги рок, значи кад сви будемо мртви”. ( 19 ) Уколико нови талас развоја управе у свету буде све више се развијао у правду нове проспективне улоге управе, утолико би више и ова управа морала бити подвргнута праву и контроли друштва. Посебно стога што би проспективна управа, по неким гледиштима, у ствари била управа која не би могла бити класична управа потчшьена представничким и политич ко извршним органима, већ би проспективна управа морала бити управа высоких функционера који би као врхунски експерти образовали высоко стручни орган са великим овлашћењима за преображај друштва па самим тим би и његова улога стварно била више политичког карактера, јер би на основу разно ja науке као и економских и друштвених услова давала правац и оквире развоја и преображаја друштва. По овом истом гледишту проспективна управа води аутономном преображају управе како

(18) Vidi: Jean-Marie Auby et Robert Ducos-Ader, Droit administratif, Dalloz, Paris, 1967, str. 17—18.

(is) L, Sfez, op. cit. cip. 17.