Анали Правног факултета у Београду

696

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

дико чиненица без којих би порейене енглеског и југословенског права било беспредметно. Пре света, морам одмах истаћи да Йу указати само на основне карактеристике. То због тога што нити имам времена ни жел>е да улазим у детаље, који су уосталом лако приступачни. Такође се надам да ћете ми опростити ако понекад буде изгледало да сам неке ствари увеличао, што :ћу учинити у сврху илустрације. Као студент упоредног права непрестано сам свестан да не постоји готово ни једно тврйене ко je би се могло при:хватити без квалификације. Доследна политика квалификовања сваке тгврдне несумниво би нас довела до потпуног ћутања, уколико наше изјаве нису у стану да пренесу целу истину. Управо овај став навео je грчког филозофа Хераклитоса, великог поштоваоца истине и тачности, да се опре дели за ћутање. Поставља се питање које су управо те чиненице за упоређиване? Пре света, мислим да постоји историјска разлика ко ja je учинила Британију и Југославију оним што су оне данас, при чему мислим на наше правке систему Енглески систем je веома стар, његови почеци везују се -за XI иск. Све до данашнег дана Енглеска није познавала нагле промене.свог правног система. Најраније донет закон у Енглеској везује се за 1235. годину ( 3 ), и није реткост да данашњи енглески судови цитирају за коне који су стари неколико векова, као што je на пример Закон о издаји од 1351. године С 1 ). Сасвим разумљиво, највећи део нашег права je модеран, али je на' снази и један део старог законодавства. Према томе, кључ за разумевање енглеског права јесте еволуција, а не револуција. Ово није обична историјска чиненица. Током векова, а нарочито од Едмунд Бурке-а наовамо, енглеско право je ствар поверена. Следствено, о енглеском искуству могло би се закључити да се британски народ одлучује на промене само ако убедљиви разлози указују да су такве промене неопходне. Друго, уз ризик да ћу рећи нешто што je опште познато, ja морам истайи чиненицу да je common law највећим делом процедентно право. Свима je добро познато да се класична разлика између common law-a и континенталног права састоји у томе, што се прво заснива на прецедентима, то ће рећи на, ауторитету пресуђених случајева. .Грубо речено, слуnâj вишег суда није, као што je то случај у континенталном праву, само ипдикација духа у коме“ суди j е треба да тухмаче случај који решавај.у, вей: ина апсолутно обвезујућу снагу која je равна снази закона. Заиста, ако Дом лордова, наш Врховни суд, пресуди случај на тај начин што се касније покаже да je таква одлука противна неком постојећехМ закону, одлука суда има јачу снагу. Y таквом случају одлука суда сматрайе се као чиненична грешка ко ja се може поправити накнадном изменом прописа.

(з) В. Предлоге за енглеску и шкотску Комисију за реформу права (1965), Цмпд. 2573, стр. 2, које цитира А. Martin, Methods of Law Reform (приступно предавање на Ушшерзитету у Southampton-u) 1969, стр. 4. V. такође N. S. Marsh, Quelques réflexions pratiques sur l'usage .de la technique comparative dans la réforme du droit matrimonial ,Revue du Droit Intema.tional et du Droit Comparé, (Bruxelles).

(4) Halsbury's Statutes, (2-ro изд.), 452.