Анали Правног факултета у Београду

697

РЕФОРМА ПРАВА: ЕНГЛЕСКО ИСКУСТВО

Пошто схе вероватно већ упознати са енглеским правншшма који су вам објашњавали природу прецедената, ви вероватно можете бити нестрпљиви и поставити питање: ако се ваш систем састоји од прецедената, онда je тај систем неинтересантан за наше право? Континентални правник кота гтревасходно интересују правки принцшш може такоВе поставити питање одакле ми црпемо принципе? На овом месту ћу покушати да дам кратак одговор на претходно питатье које ће ме довести до предмета мог предавања, односно на питање реформе права. Као што можете сами закључити, врло je тешко сачинити систем принципа из прецедената. Званично се сматра да се енглески правни систем састоји од преко 3.000 закона и преко 300.000 пресуђених случајева ( б 77ТИебутим, оправдано се може поставити питање колико правника без обзира колико су добри и познати, могу са сигурношћу да тврде да су упознати или да су били у стану да оперишу са тако огромном коли чином права? Уколико због те ситуације наш систем није патио, то се може приписати постојању две чињенице, од којих je једна позитивна, друга негативна. Позитивна чивенща je квалитет нашег су детва и наших правника. Њих нема много, али су врло стручни и представљају гарантију објективности, непристрасности и интелектуалног савршенства што, уз сву скромност, морам рећи да je тешко наћи на другом месту у свету. Међутим, постоји и негативна страна нашег система, ко ja се огледа у томе што je то веома скуп систем. Можда није тако скуп као амерички,—али по мом мишљењу, енглески систем je такоВе веома. скуп да би се њиме постигай желешг степей друштвене правде. Резултат се састоји у томе што, уколико je човек веома богат, он сасвим извесно може да постигне правду, jep може слободно да води поступал на свој сопствени трошак. С друге стране, ако je у питању веома сиромашан човек, ми имамо изванредан систем бесплатне правке помоћи који омогућава сиромашнима да воде, спорове на рачун пореских обвезника. МеВутим, поставља се питагье каква je ситуација оних који се налазе измеВу ове две трупе? Ово je интересантан феномен, уколико ми дозволите да се послужим вашом терминологиям, „буржоаског” друштва које je решило проблем сиромаштва, али које још није у стању да. успешно наВе решење за „средњу класу” (»Heinbürger«-a). Да бих вам илустровао моје тврВење, указаћу вам на случај члана британског Парламента који je недавно добио судски спор, али који je према одлуци суда морао да из свог цепа плати износ од 5.000 фунти стерлинга (око 1,800.000 старих динара ( в ). Страх од губл>ења парнице, па чак и од добијања, представља иајјачу препреку у жељи да се покрене спор пред судом. Према томе, може се рећи да у Енглеској постоји мање спорова него у другим деловима света, што je свакако допринело да се наш систем прецедентног права рпасе од пропадања. МеВутим, поука je јасна дошло je време за обимну и брзу реформу правног си-

(5) V. А. Martin, op. cit., стр. 4.

(в) Y једном другом недавно пресуђеном случају двоје људи су раскинули своју веридбу после чега се покренуо спор у вези са поклонима које je младић даровао својој вереиици. Суђење je трајало недел»у дана после чега je постигнуто поравнање. Иако je вереннк y питању био амерички милионер, трошкови суђења су чак и за таквог човека били доста високи, јер су износили око 60.000 фунти стерлинга. V. The Times, 6. II 1971.