Анали Правног факултета у Београду

653

ПОЈАМ РАДЊЕ И ПРАВ НИ ОДНОС Y КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ

суством процесних претпоставки које се појавлују у виду правних решења одреВених процесних питања. Тако су посреди нпр. надлежност и способной: суда, процесна способност странака и легитимација њихових заступника, својства спорне схвари, одлике процесних активности и др. Најзад, треба указати и на то да истицање процеса као правног односа не смета схватању процеса као поступања, тј. као система радии, пошто je у суштнни реч о једној и другој страни самог појма процеса. Биловљеву поставку о процесу као нравном односу угледни теоретичар кривичног процесног права Карл Биркмајер (Karl Birkmeyer) назвао je једноставном истинам и ослањајући се на њу дефинисао je кривичнн поступак „... као јавноправни правни однос измеБу суда и странака, дат у сталном развоју, са сврхом да утврди право државе на казну.” ( 7 ) Треба напоменути да je ово учење како у време постанка тако и касније имало и своје присталице и своје противнике. До неслагања je долазило код многих питања, почев од одреВивања самог појма кривичнопроцесног односа па све до иегове вредности за кривично процесно право. Присталице су кривичнопроцесни однос учиниле једним од основних појмова кривичног процесног права, а протившщи су му у највећем броју случајева супротстављали учење о кривичнопроцесној радњи. Но, једно je несумњиво да je кривичнопроцесни однос као одреБени друштвени однос у правном изразу присутан у кривичном поступку и да са становишта социорационалног реализма ужива приоритет испред кривичнопроцесне радње. 9. Борба мишљења око проблематике кривичнопроцесног односа истакла je низ спорних питања од којих се, по правилу, истину следећа: 1) појам кривичнопроцесног односа и његово одреВивање; 2) да ли je у поступку посреди један и јединствен однос или je у питању сума разних кривичнопроцесних односа; 3) да ли je кривичнопроцесни однос двостран, тростран или вишестран; 4) да ли je овај однос присутан у току читавог кривичног поступка; и 5) да ли je схватање кривичног поступка као кривичнопроцесног односа од знача ja за систематику излагања поступка као и за иегову примену ( 8 ). 10. Појам кривичнопроцесног односа израста из једноставне истине да се друштвени живот развија захваљујући додирима и везама измеВу луди, њиховим усклаВеним и противречним активностима или једноставно меВул>удским односима у најширем смислу речи. На овом месту прилаз појму кривичнопроцесног односа мора бити што непосреднији и мора се одликовати чистотом захвата и мишљења. Y бројним и разноврсним друштвеним односима кривичнопроцесни однос спада у ред правних односа. Њихов настанак условл,авају различите потребе друштва, али их право одреВеног друштва-државе конституише и обезбеБује санкцијама. Чистота захвата треба да усредсреди нашу пажн>у на задатке кривичног процесног права и на садржаје кривичнопроцесних односа. Услед овога треба отклонити мешање овог односа са кри-

(7) Karl Birkmeyer: Deutsches Strafprozessrecht. Verlag von H. W. Müller. Берлин, 1898. Стр. 5.

(8) James Goldschmidt: Der Prozess als Rechtslage. Neudruck der Ausgabe Berlin 1925. Scientia Verlag. Aalen, 1962. Стр. I—3. Тома Живановић; Основни проблеми Кривичног и Грађанског процесног права (поступка). И Одел>ак, 1940. Београд. Стр, 30.