Анали Правног факултета у Београду

654

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

вичноправним односом, као и са схватањима посебно у граВанском процесном праву која повезују процесни однос са грайанским правним послом, да би у крајњој линији оспорила могућност и одрживост учења о процесном односу ( 9 ). Што се тиче чистоте мишљења, оно тражи да се у првом реду поштује динамичност као обележје својствено кривичнопропесном односу. Најчешће грепже настају када се превиди разлика измеВу динамике кривичнопроцесног односа и статике других правних односа, те се исказ о кривичиопроцесном односу изграБује на темељу само исечка или тренутне ситуације овог односа. Кривичнопроцесни однос има пред собом кривичнопроцесни задатак, найме позван je да расветли и реши кривичну ствар и представља правно регулисано понашање у међусобним додирима, везама и саобраћају кривичнопроцесннх субјеката. Понашање сваког од субјеката условлено je његовом функцијом, односно улогом у поступку и одре Бено фондом одговарајућих права и дужности. Заснивање, трајање и окончанье односа повезано je са почетном и завршетком кривичног поступка. Y овом временском размаку кривичнопроцесни однос се одликује сталним развијањем или динамиком у којој црвену нит његове повезаности представља кривичнопроцесни задатак и његово остварење. По својој природи овај однос je веома сложен, што се нарочито огледа у практичном животу. Посматрајући делатности субјеката од самог почетна поступка па за читано време његовог трајања, запажа се да процесне радње једна другу изазивају и да се меВусобно усклаБују или супротстављају, с тим што су у сталном организованом нравном виду. Претварајући права и дужности у акцију, one развијају и дају нове импулсе кривичнопроцесном односу све до расветљења и решења кривичне ствари. Аа би се кривичнопроцесни однос у потпуности потврдио, треба истаЙи да расветљење и решење кривичне ствари није једноставно ишчекивање кривичнопроцесних странака, већ je несумњиво право које je у нешто ширем смислу речи изражено као право на правку заштиту. Ову заштиту правосуВе je дужно да пружи сваком граВанину и друштву. Из свега овога следи могућност да се кривичнопроцесни однос може дефинисати као правно уреВено понашање кривичнопроцесних субјеката у њиховом меВусобном саобраћају у поступку, помоћу одговарајућег фонда кривичнопроцесних права и дужности ради расветљења и решења кривичне ствари ( 10 ). И. Спор око питања да ли je у кривичном поступку реч о једном и јединственом кривичнопроцесном односу или о скушу већег броја разних кривичнопроцесних односа, засннва се на протнвречности полазиих становишта са којнх се посматра ова проблематика. Тако, уколико je процесуалисти својствено динамичко схватање поступка, а с њим и склоност ка синтези, найме ка целовитом сагледавазъу поступка, неизбежан je закључак о поступку као једном и јед!шственом односу. Y противном, ако je посреди статичко посматрање сваког кртичнопроцесног збивања понаособ с једном анализом којој недостаје уопштавајућа апстракција, онда

(о) Eberhard Schmidt: Deutsches Strafprozessrecht. Vandenhoch & Ruprecht. Göttingen, 1967. Стр. 27—30.

(io) В. Д. Дпмптријевић 1. Стр. 126.