Анали Правног факултета у Београду

719

СУДСКА ПРАКСА

Чл. 145. Статута: „Организациона јединица Службе може за послове и услуге из свога делокруга утврђивати и ниже износе накнада од накнада утврВених Тарифом накнаде Службе, на терет дела накнада који њој припада”. Што значи да све накнаде ко je инкасира организациона jeдиница, дакле првенствено филијала, не припадају тим организационим јединицама, већ само један део од тих накнада. То исто проистиче и из текста става 1, чл. 152. Статута: „Приход који по одредбама овог Статута припада организационој јединици чини њен укупан приход”. Зато се у ставу 1, чл. 147. Статута и говори само о обрачуну и уплати свих накнада од стране филијала по тарифи за послове и услуге из члана 142, тач. 1. и 2. Статута САК. Чл. 148. Статута: „Приходи које филијала оствари уплатой по Тарифи накнада Службе чине приход филијале, изузев дела накнада који се издваја за потребе организационих јединица за шире подручје. Изузетно, уплаћени приходи по Тарифи накнада Службе од царина, савезног пореза на промет и камата на фондове у привреди могу се образовати на нивоу Службе. Износи накнада ко je организационе j единице уплаћују по члану 142, тачка 3. овог Статута чине сопствене приходе и у целини улазе у укупан приход организационе јединице која их je остварила”. На тај начин постављају се три врсте интерног режима, у оквиру целине Службе, за овде побројане врсте прихода које све обрачунавају и наплаћују филијале. Један, и то je основни режим, важи за све приходе из тач. 1. и 2 чл. 142. Статута, с тим да у односу на један део ових средстава долази до издвајања за потребе организационих j единица за шире подручје, при чему je реч о приходима који припадају филијалама али које оне обавезно издвајају за потребе организационих јединица за шире подручје, и то само за потребе организационих јединица за шире подручје. АРУ ГИ режим важи за приходе накнаде утврђене по тач. 3, чл. 143. Статута, и то су сопствени приходи филијале, из којих се ништа не издваја за потребе организационих j единица за шире подручје нити за било какве друге потребе изван филијале ко je би оствариле овакве приходе пошто они улазе у целини у укупан приход организационе јединице која их je остварила. Најзад, изузетно, као посебан режим предвиВа се за приходе по тарифи Службе од царина, савезног пореза на промет и камата на фондове у привреди, под претпоставком да се донесе одлука да се ови приходи, или само неки од њих образују на нивоу Службе. Y таквом случају, ако оваква одлука буде донета и за онај део прихода за који таква одлука буде донета, није реч ни о „сопственим приходима” који у целини припадају односним појединим организационим јединицама (став 3, чл. 148. Статута), ни о „накнадама које припадају” организационим јединицама директно и искључиво (став 1, чл. 145. Статута), већ о посебним средствима Службе која су образована управо и само на нивоу Службе (став 2, чл. 148. Статута), без обзира што се и ова средства „обрачунавају и наплаћују” од стране односно преко филијала (став 1, чл. 147. Статута). Чл. 150. Статута: „Y случају из члана 148. став 2. овог Статута, са рачуна Службе средства се расподељују на организационе j единице службе према мерилима и критеријумима које утврђују Савет Службе и гене-