Анали Правног факултета у Београду

720

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

рални директор”. Овај пропис je аналоган пропису из чл. 149, управо стоји са гьим у паралелном односу, пошто регулишу диљеве и начин утрошка, изван филијала, две врете средстава, прихода Службе пошто оне имају и посебне правые режиме у погледу намене чему служе и начина како се распоређују и троше. Y смислу и на основу свих овде наведених нормативних текстова, који су сви у сагласности са Уставом и Законом о Службы друштвеног юьиговодства, надлежни органи службе Савет Службе и генерални директор донели су најпре 23. децембра 1969. године Одлуку о начину финансирања организационих јединица Службе друштвеног шьиговодства у 1970. години, а затим 14. децембра 1970. године и Одлуку о допуни Одлуке о начину финанснрања организационих ј единица СДК у 1970. години, у погледу које се, (ове друге) поставило питаьье уставности и законитости. Овом оддуком од 23. децембра 1969. године, у члану 5. поставлена су подробна правила о режиму прихода образованих на нивоу Службе у смислу става 2, чл. 148, Статута: „Приходи које организациона јединица ужег подручја оствари по тарифном ставу 23. Тарифе, из накнада обрачунатих и уплаћених по прнходима федерације од царина, по издвајаљу прихода организационих јединица ширег подручја, представљају заједничке приходе организационих једишша и формирају се на нивоу Службе”, с тим да ти „заједнички приходи Службе служе за покриће недостатака средстава... за послове који се обављају за рачун друштвено-политичких заједница”, а да се „вишак средстава који остане у заједничким приходима по подмирењу недостатака средстава у републикама, враћа оним републикама ко je су оствариле вишак по овом основу сразмерно извршеним уплатама. Враћени вишак средстава расподељује се на начин који споразумно утврде организационе једшшце у односној републици”. Према томе овде се, на бази већ постигнутог искуства и сагласности свих организационих јединица, констатује да су у питању „заједнички приходи организационих јединица и Службе”, да ти „заједннчки приходи Службе” служе задовољењу одређених потреба, и да се „вишак средстава који остане у заједничким приходима” враћа републикама а не директно организационим јединицама, с тим да се тај вишак средстава у односној републици распоређује на начин који споразумно утврде организационе јединице, што значи да то нису ни била средства било које одређене јединице, a најмање само оних које су их „обрачунале и наплатиле”, већ да су то v првом реду и у основи заједнички приходи Службе као целине, с тим да се они имају трошити, сходно чл. 150. Статута, према мерилима и критеријумима које утврђују Савет Службе и генерални директор, и с тим да се ако остане известан вишак од ових заједничких прихода прописује како се он враћа односним републикама, при чему републике могу та средства расподелити само сходно ставу 3, члан 5. Одлуке од 23. децембра 1959. године. Полазећи од тога да су то „заједнички приходи организационих јединица на нивоу Службе”, Одлука од 23. децембра 1969. године у члану 10, а затим и Одлука о допуни те Одлуке од 14. децембра 1970. године, утврђују мерила и критеријуме о расподели тих средстава на организационе јединице Службе, са рачуна Службе, а све то сходно наведеним прописима како Статута СДК тако и Закона о СДК.